Aminokiseline su osnovni gradivni elementi proteina. Vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava.
Aminokiseline koje se sintetišu u organizmu nazivaju se neesencijalne, dok se aminokiseline koje naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše nazivaju esencijalne aminokiseline i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane. U esencijalne aminokiseline se ubrajaju: triptofan, fenilalanin, lizin, treonin, valin (BCAA*), metionin, leucin (BCAA*), izoleucin (BCAA*), arginin i histidin. Prvih osam aminokiselina su neophodne za >>> održavanje azotne ravnoteže (balansa nitrogena), dok je histidin esencijalan samo za decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine mikroorganizmi creva, pa je fakultativno esencijalan. Neesencijalne aminokiseline su: glicin, alanin, serin, norleucin, asparagin, glutamin, glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, citrulin, tirozin, cistin.
Osobina preparata na bazi aminokiselina je da one veoma brzo po unošenju prelaze u krvotok, ali su ukupne količine gradivnih materija veoma male. Iz tog razloga njihova upotreba, prvenstveno, treba da skrati vreme odsustva proteinske podrške iz krvotoka nakon noćnog sna ili napornog treninga.

Uzimanje preparata na bazi aminokiselina pokazuje pozitivne efekte na:
- jačanje imuniteta
- oporavak i regeneraciju nakon povreda, operacija i sl.
- zaštitu mišića od razgradnje
- stimulaciju lučenja prirodnog hormona rasta
- intenzivnije sagorevanje masti. <<<