Nekada je prva asocijacija vezana za riblje ulje bio osećaj neprijatnog ukusa koji su doživljavali „naši stari“ kada im je „na kašičicu“ serviran ovaj eliksir zdravlja. Eh ta vremena rahitisa i drugih bolesti „gladnih godina“, koja su iziskivala neophodne prevenitvne mere. Cilj opravdava sredstvo...
Da, da, najstariji suplement na svetu – riblje ulje.
Danas, u vreme spoznaje značaja suplementacije, pogotovo na polju esencijalnih masti, riblje ulje je dobilo svoje značajno mesto, ali u nešto pogodnijoj formi za konzumaciju – kapsule, sirupi sa prijatnim ukusima narandže, jagode i drugog voća, dodatak limunovog ulja, što u mnogome olakšava konzumaciju pogotovo u najmlađem uzrastu, ali i drastično umanjuje i neprijatne simptome nadražaja našeg digestivnog trakta.
Zašto baš akcenat treba staviti na riblje ulje? Zašto je riblje ulje, „ulje iznad svih ulja“?
Većina ljudi nema naviku ili uslove za redovnu konzumaciju 2-3 puta nedeljno morske, plave ribe (losos, haringa, skuša, tuna, sardina, inćun, bakalar...), tako da je riblje ulje u svim svojim oblicima preko potrebno!
Pomenimo da suplementi omega-3 sadrže oko 1000 mg koncentrovanog, prečišćenog, ribljeg ulja, koje je standardizovano za odgovarajući sadržaj EPA i DHA.
Pre nego krenemo detaljnije u tematiku ribljeg ulja i značaja njegove upotrebe skrenimo pažnju na neke bitne aspekte njegovih aktivnih sastojaka pre svega, omega-3 masnih kiselina.
Od nutritivnog značaja za naš organizam su α-linolenska kiselina (ALA), eikozapentanoična kiselina (EPA), i dokozaheksanoična kiselina (DHA), sve su polinezasićene i esencijalne.
Dakle, naše telo ih ne može samostalno proizvesti već se jedino mogu unositi hranom.
Hm, neki „veganizmu nastrojeni pojedinci“ u prvi plan stavljaju hladno ceđeno laneno ulje, koje ima svojih neospornih kvaliteta, ali...
U hladno ceđenom lanenom ulju postoji dominantno ALA, što nikako nije loše, jer u našem telu od ALA (alfa linolenske kiseline) enzim d6-desaturaza stvara aktivne oblike omega-3 tj. EPA (eikozapentanoična kiselina) i DHA (dokozaheksanoična kiselina)...
Međutim, sisari ne mogu samostalno da sintetišu omega-3 masne kiseline, ali imaju i ograničenu sposobnost formiranja (ograničenje aktivnosti, tj. količine dostupnog enzima) omega-3 masnih kiselina EPA i DHA iz ALA....zato je unos EPA I DHA jako bitan, jer naše telo nije najefikasnije u "obradi ALA"...
Eto i glavnog razloga zašto nam je u prvom planu RIBLJE ULJE KAO NAJBOLJI IZVOR – AKTIVNIH OBLIKA OMEGA-3, tj. EPA i DHA.
Osim njih, riblje ulje sadrži i druge korisne nezasićene masne kiseline poput GLA(gama-linoleinske kiseline).
Najčešće vrste ribe koje se koriste za dobijanje ribljeg ulja su tuna, haringa, sardine, pastrmka i losos. U zavisnosti od toga koja se vrsta ribe koristi i od standarda čistoće u procesu rafinisanja ulja, dobija se različit kvalitet ribljeg ulja.
Pomenimo MEG-3® riblje ulje( sastojak omega-3 suplemenata na bazi ribljeg ulja renomiranih proizvođača suplemenata, kao npr. NATROL INC) kod koga su destilacijom odstranjeni pesticidi, teški metali (živa, olovo) i PCBs (polihlorovani bifenili), što je potvrđeno od strane US Pharmacopeia.
Razlike uvek ima, zato za sebe uvek odaberite najbolje...
Pokušajmo da ukratko nabrojimo „skoro” sve pozitivne učinke ribljeg ulja na ljudski organizam...
Bolesti srca: Prema nekim kliničkim ispitivanjima, omega-3 masne kiseline iz ribljeg ulja su najefikasnije po pitanju smanjenja rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
Riblje ulje, koje obiluje omega-3 masnim kiselinama, znatno smanjuje rizik od bolesti srca i srčanih aritmija (poremećaji rada srca)...smanjuje nivo LDL holesterola, „loš holesterol”, a povećava nivo HDL holesterola, „dobar holesterol”.
Riblje ulje sprečava “gomilanje” triglicerida u krvi i deluje na smanjenje već povišenog nivoa trglicerida u krvi.
Preliminarna ispitivanja su pokazala da riblje ulje može da se koristi za prevenciju ateroskleroze (masni plakovi na zidovima krvnih sudova) kod pacijenata sa koronarnim problemima (srčani krvi sudovi), posledično, riblje ulje je efikasno u prevenciji i tretmanu infarkta miokarda.
Gubitak masnih naslaga: Riblje ulje takođe pomaže kod mršavljenja. Istraživanje profesora Petera Hovea, iz Australije je pokazalo da riblje ulje poboljšava efiksanost vežbanja u redukciji “neželjnih” kilograma. Dobrovoljci kojima je davano riblje ulje su mršavili više od onih koji ga nisu konzumirali. Vežbanje uz „suplementaciju” ribljim uljem ima pozitivan efekat na oblikovanje tela, tj. distribuciju telesne masti. Najprostije rečeno, „riblje ulje” aktivira mehanizam za sagorevanje masti, a „gasi” mehanizam za njihovo skladištenje.
Imunitet: Veruje se da redovno uzimanje ribljeg ulja pomaže u „jačanju imunog odgovora” , tj. dovodi do povećane otpornosti na razne uzročnike prehlade i gripa. Omega-3 masne kiseline prisutne u ribljem ulju jačaju imuni sistem uticajem na citokine i eikosanoide (parakrini „hormoni” koji nastaju iz EPA i DHA) prisutne u našem telu. Sa druge strane, smatra se da riblje ulje doprinosi i normalizovanju pojačanog imuno odgovora kod auto-imunih bolesti poput lupusa, psorijaze, astme (imuni sistem napada sopstvena tkiva).
AIDS (sida): Istraživanja sprovedena od strane „Nutritivnog naučnog programa u Leksingtonu” su ukazala da riblje ulje ima pozitivan učinak na „stabilizaciju imunog odgovora” kod obolelih od AIDS-a.
Upale: Riblje ulje ima antiupalno dejstvo. Redovno uzimanje ribljeg ulja može da pomogne onima koji pate od hroničnih inflamatornih bolesti (reumatoidni artritis). Riblje ulje je efikasno u tretiranju raznih autoimunih bolesti sistema ograna za varenje (ulcerozni kolitis, Kronova bolest...).
Artritis i osteoporoza: U slučaju osteoartritisa, riblje ulje je pokazalo značajan učinak kod smanjenja uticaja enzima koje „uništavaju” hrskavicu.
Omega-3 masne kiselina imaju pozitivan učinak i na održavanje gustine kostiju, uz dovoljno vitamina D iz ribljeg ulja doprinose očuvanju koštane mase u starijoj životnoj dobi.
Depresija i anksioznost: Zbog prisustva Omega-3 masnih kiselina, riblje ulje je „dobro” za otklanjanje depresije, „tuge”, anksioznosti, mentalnog umora, stresa, smanjenog libida, suicidnih tendencija (sklonost ka samoubistvu) i ostalih pshičkih poremećaja. Utvrđeno je da se riblje ulje može koristiti kod stabilizacije raspoloženja i u tretmanu bipolarnih poremećaja (manično-depresivni poremećaji). Ne čudi onda činjenica da se u zemljama gde se ova namirnica konzumira redovno, slučajevi depresije su retki.
Alchajmerova bolest: Istraživanja su pokazala da su omega-3 masne kiseline, uključujući EPA i DHA, efikasne u tretmanu Alchajmerove bolesti. „Alchajmerova asocijacija” preporučuje ribu sa višim sadržajem masnih kiselina pacijentima kao zaštitu od demencije i Alchajmerove bolesti (antioksidativni učinak omega-3 na nervne ćelije).
Koncentracija i učenje: Dokazani su pozitivni efekti redovne konzumacije ribljeg ulja kod sindroma dečije hiperaktivnosti, emocionalne nestabilnosti, promene raspoloženja, loše koordinacije, nemogućnosti održavanja pažnje, lošeg pamćenja, slabe koncentracije, impulsivnosti, ili poremećaja u učenju (disleksija), riblje ulje u obliku tableta, suplemenata ili kapsula se pokazalo kao dobro pomoćno sredstvo. Pošto mozak „sadrži” od oko 60% lipida (masti), u čiji sastav dominantno ulaze esencijalne masne kiseline kao što su omega-3 i omega-6, ovo ulje pomaže u poboljšanju funkcije mozga.
Poboljšanje vida: Dobro je poznato da je riblje ulje blagotvorno za poboljšanje vida. Takođe se smatra da pomaže kod ublažavanja degenerativnih promena na „makuli” usled starosti (Makula, žuta mrlja je centralni deo mrežnjače ili tačka jasnog vida u užem smislu, kojom raspoznajemo oblike i boje.)
Nega kože: Riblje ulje pomaže u poboljšavanju „stanja suve kože”. Čini je sjajnijom i zategnutijom. Smatra se da je korisno kod različitih problema sa kožom, kao što su ekcemi na koži, svrab, crvenilo i osipi.
Akne: Riblje ulje je efikasno za tretman akni takođe.
Dijabetes: Omega-3 masne kiseline kao sastojci ćelijske membrane svake ćelije našeg organizma, direktno utiču na njenu propustljivost i osetljivost ćelija i tkiva na insulin, tako da riblje ulje ima pozitivan učinak i kod dijabetesa tipa 2.
Čirevi: Simptomi peptičkog ulkusa-čira (želudac i dvanaestopalačno crevo) uključuju - bol u abdomenu, gorušicu, lošu probavu, povraćanje, gubitak apetita, itd. se mogu ublažiti konzumacijom ribljeg ulja, a smatra se da riblje ulje doprinosi i bržem „zarastanju ulkusa”.
Trudnoća: Riblje ulje je veoma korisno za žene u trudnoći, jer DHA koja je prisutna u njemu pomaže u razvoju očiju i mozga bebe. Takođe se smatra da pomaže u sprečavanju pobačaja, preranog rođenja i male težine novorođenčeta. Istraživanje vođeno u Danskoj na preko osam hiljada žena u drugom stanju je pokazalo da ishrana siromašna ribljim uljem može da dovede do pojačanog rizika od preranog rođenja bebe. EPA i DHA takođe pomažu u borbi protiv depresije nakon porođaja. Zato je preporučljivo konzumirati riblje ulje za vreme trudnoće.
Nega kose: Riblje ulje pomaže u održavanju sjaja kose. Omega-3 masne kiseline pomažu u rastu kose, jer „potpomažu” ishranu folikula. Zato riblje ulje sprečava gubitak kose i pomaže njen brži rast.
Borba protiv stresa: Redovnom upotrebom ribljeg ulja menja se odgovor našeg tela na stres, smanjuje se preterano lučenje kortizola i adrenalina (hormoni stresa), omogućava se uspostavljanje hormonske ravnoteže.
Riblje ulje je i odličan izvor vitamina A i D. Smatra se da je verovatnoća za nastanak simptoma hipervitaminoze mnogo manja konzumacijom ovih vitamina iz ribljeg ulja.
Inače, neka istraživanja ukazuju i na anabolički potencijal ribljeg ulja (doza od 4 gr), koje u prisustvu dovoljnog „nivoa insulina i dostupnih amino kiselina”, posle treninga, dovodi do stimulacije „signalnih puteva” koji direktno učestvuju u sintezi mišićnih proteina ( mTOR i p70), smatra se da ima uticaja i u senilnoj sarkopeniji (gubitak mišićne mase kod starijih osoba).
5 g ribljeg ulja( preporuka za dnevni unos) u zavisnosti od kvaliteta, sadrži 170-560 mg EPA i 75-310 mg DHA, dok je preporučeni dnevni unos ovih masnih kiselina 180 mg za EPA i 120 mg za DHA (potrebe kod fizički aktivne populacije su nekoliko puta veće).
