Pravi ljubitelji kafe jednostavno ističu da kafa bez kofeina nije ni stvarna, da je njeno samo postojanje besmisleno. Međutim, to nije slučaj, jer može biti mnogo situacija kada osoba želi da popije kafu, ali mora da odustane od uobičajene crne kafe zbog kofeina. Na primer, neki ljudi su osetljivi na kofein, neki moraju da ga izbegavaju zbog zdravstvenog stanja, a naravno nije preporučljivo piti više od jedne šoljice tradicionalne kafe tokom dojenja ili trudnoće. Naravno, dobro dođe i ako popodne ili rano uveče sednemo na kafu sa prijateljem, ali ne želimo da ostanemo budni do kasno u noć. Iako je važno znati da ni ovo nije preporučljivo da se konzumira u neograničenim količinama, jer nije potpuno bez kofeina.
Ne možete da zamislite svoj dan bez vašeg omiljenog čaja ili kafe? Razumem, jer je to savršen završetak ukusnog doručka i odlična pratnja prijateljskim razgovorima. Međutim, da li znate kako kofein utiče na vaše telo i koja je dozvoljena dnevna količina?Odmah ću vam otkriti.
Zrna kafe uvek sadrže kofein, koji se posle može samo veštački smanjiti. Za to postoje tri procedure. Danas je najzastarelija metoda tretman rastvaračem, tokom kojeg se zrna kafe pare u fazi pre prženja, a zatim potapaju u vodi sa rastvaračem. Nažalost, u tom procesu kafa gubi ne samo sadržaj kofeina, već i ukus. Takozvana švajcarska metoda vode, u kojoj se sirova kafa natapa vodom čiji je sadržaj rastvorenih supstanci isti kao i sastav rastvorljivih materija zelene kafe, daje bolji kvalitet. Zahvaljujući tome, samo se kofein rastvara u kafi, a ne ukus. Najsavremeniji proces dekofeinizacije je tretman ugljen-dioksidom, koji je ujedno i najskuplji. Tokom ovog procesa, ugljen-dioksid se stavlja pod tako visok pritisak da ulazi u prelazno stanje između gasa i tečnosti, i u ovom obliku je pogodan za ekstrakciju kofeina bez oštećenja drugih sastojaka kafe u zrnu.
Čak ni najsavremeniji procesi ne garantuju savršenu kafu bez kofeina. Porcija obične kafe sadrži 60-120 mg kofeina, dok vrste bez kofeina sadrže u proseku 3-4 mg kofeina, rekla je Sonja Anđelone, portparolka Američke akademije za dijetetiku i ishranu. U skladu sa zakonodavstvom Evropske unije o prehrambenoj industriji, određena količina kafe može sadržati najviše 0,1 odsto kofeina. (Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama, na primer, granica je 3 procenta.) Ova količina je beznačajna, a šoljica kafe bez kofeina zapravo nema nikakvog uticaja na ljudski organizam u tom pogledu – osim, naravno, onih koji su osetljivi na kofein.
Bez obzira na ekstrakciju kofeina, ostale korisne komponente kafe (kao što su antioksidansi) ostaju, pa na prvu pomisao može izgledati kao zdraviji izbor. Međutim, oni koji su navikli na buđenje kafe mogu pokušati da dobiju dodatni podsticaj energije iz drugih izvora nakon što pređu na bezkofeinsku (na primer, energetska pića). A ovo može imati mnogo lošiji efekat na telo od kofeina koji se uzima u običnoj kafi. Međutim, oni koji su skloni refluksu i žgaravici svakako bi trebalo da zamene bar jednu šoljicu dnevno sa onom bez. Važno je izabrati najbolji mogući kvalitet, jer se time smanjuje rizik da su štetni veštački agensi korišćeni tokom procesa ekstrakcije kofeina.
Recimo ja popijem jednu redovnu kafu sa kofeinom ujutru a posle ako pijem onda popijem kafu bez kofeina,eventualno u retkim slučajevima kada sam umoran i čeka me težak dan onda je i druga kafa sa kofeinom,ali i to u ranim popodnevnim časovima pre 16:00 časova,da bih noću mogao da spavam redovno.
Međutim znam i takve ljude koji popiju kafu sa kofeinom i legnu spavati....ja to ne bih mogao.A da se čovek može navići na kofein to sam prvi put iskusio u vojsci gde nismo mogli da pijemo kafu odmah ujutru nego tek tamo negde oko 10:00 časova kada smo imali pauzu,a mene je dotle toliko bolela glava,i čim sam popio prošla je. Posle 2 nedelje izgleda da se moje telo navikao na novi režim jer me posle nije bolela glava,ali dotle je rasturala.
