Sa jedne strane stil poznat po izobilju hrane, preteranim kalorijama, crvenom mesu i visokom holesterolu. Možemo slobodno reći da u Srbiji preovladava ovaj stil.
Sa druge strane imamo mediteranski model koji je lako prepoznatljiv po poluvegetarijanskoj ishrani, uz korištenje ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto margarina i drugih zasićenih masnoća, te po obilju voća i povrća.
Oba stila ishrane imaju i odgovarajuće zdravstvene posledice; tako je posledica prvog stila 500.000 mrtvih godišnje od bolesti kardiovaskularnog sistema u SAD, dok je kod drugo trend umiranja po toj osnovi bitno manji, a život daleko zdraviji. Zaključci nisu izvedeni na osnovu simpatija za jedan ili drugi stil, već na osnovu jakih argumenata.
Istraživanje pod nazivom "Studija 7 zemalja" pokazalo je da je smrtnost od bolesti kardiovaskulanrog sistema (infarkti mozga i srca pre svega) u južnoj Europi 2-3 puta manja nego u kontinentalnom delu, na primer, u Nemačkoj i Irskoj, a naročito u odnosu na SAD. Dugoročno gledajući, ovo je posledica zamene crvenog mesa ribom i ostalim plodovima mora, svakodnevne konzumacije crnog vina, te korištenja maslinovog ulja.
Pored toga, unos voća i povrća, što znači unos balasnih materija, vitamina i drugih zaštitnih materija daleko je veći na jugu Europe. Ako izuzmemo spomenute pretpostavke zdravlja, imamo tzv. "dugoročnu" dobrobit u obliku dužeg života.
Sve su studije jasno dale do znanja da osobe koje se pretežno hrane namirnicama tipičnim za mediteransko podneblje po pravilu duže žive. Ljubitelji dobre kapljice će reći da je to rezultat zamene vode vinom, ali očigledno nije u pitanju samo to. Ima i celi niz drugih, za organizam korisnih materija koje se mogu naći u drugom stilu ishrane. Ovaj stil je bogat zelenim lisnatim povrćem kao što su zelena salata, kelj i spanać, te agrumima (limun, narandža, grejp, mandarina), kivija, smokava, badema, grožđa, a te su namirnice bogate raznim zaštitnim materijama.
