Ishrana dece

Dečija gojaznost postaje sve veći problem. Deca unose sve više kalorija a sve manje mikronutrijenata – i možda se pitate kako je to moguće. Onda bacite pogled na to šta deca jedu u praku, šta jedu na slavama, šta u školi na odmorima i odgovor će vam se sam dati. Sve ono što ne želimo da jedete ni vi kao odrasli koji žele dobru liniju zašto bi onda taj isti junk nudili deci. Odgovor je verovatno u tome da se često nema vremena za kuvanje a da nas pri tom okružuju pekare, Forneti i picerije. Deca jedu junk čim počnu da grickaju i umesto da u praku viđamo decu koja grickaju krušku i šljivu, mi vidimo decu koja se dave u kroasanima sa eurokremom. Šteta i ne samo to – na ovaj način kod dece ne samo da ne razvijamo zdrave navike već ih tovarimo stotinama kalorija iz prostih šećera i zasićenih masti – tačno ono što mi sami pokušavamo da izbegnemo jer znamo koliko je to loše za nas. Doduše deci zaista trebaju masti za razvoj nervnog sistema, ali zato im kupujemo mleko sa 3,3% mlečne masti, dajemo im feta sir (bogat D vitaminom i kalcijumom) i žumance. Ali nema potrebe da im dajemo viršle i paštete – mogu oni i bez tih prerađevina u kojima ni sami proizvođači nisu sigurni koje sve otpatke od živine i ko zna čega ubacuju.

U dečijoj ishrani moraju biti zastupljene sve grupe namirnica – dajemo im dosta žitarica, po mogućstvu što integralnijih, dajemo im dosta svežeg voća i povrća (može i bareno, ne propuštamo nnogo) i konačno dajemo im već spomenute mlečne proizvode i ko želi meso, jaja i ribu.

Prosti šećeri tj slatkiši u dečijoj ishrani mogu biti zastupljeni u po kojoj užini ali neka to budu slatkiši koji sa sobom nose i nešto dobro – slatkiši sa medom, orašastim voćem (lešnici, bademi, orasi), sa kakaom i mlekom. Odaberite nekoliko vrsta slatkiša, npr. Plazma i Bonžita ili sladoled i nek to bude čitav opseg slatkiša koje jedu. Nemojte uvoditi nove. Slatkiše možete dati nakon obroka i to bez posebne najave. Nikad nemojte nagrađivati slatkišima!

Ne odustaje lako od zdrave hrane. Nudite dete svakodnevno zdravom hranom ali ga nemojte prinuđivati da jede, naročito ne batinama. Dete ne mora da voli svaku vrstu hrane. neka deca su zahtevnija od druge i biće izbirljivija. Ali to je ok. Dovoljno je da dva puta dnenvo jedete povrće, dve puta voća i dva puta mlečni proizvod i zadovoljiće potrebe za mikronutrijentima. Šanse da mu nećete dati dovoljno kalorija su vrlo male i dete će svakako tražiti još ako je gladno. Ako je sito ne mojte ga terati da jede! Ono ne mora da isprazni tanjir ako ne želi.

Trudite se da vaše dete jede što više svežih namirnica a što manje prerađene hrane. Vaša obaveza je da detetu obezbedite kvalitetnu hranu.