3 dana nakon priprema u Švajcarskoj i prilično brzog i bezbolnog putovanja (Davos -[voz]- Cirih –[avion]– Split) položio sam prvi i poslednji takmičarski test za glavnu trku sezone.
Značilo mi je par odrađenih treninga po usijanim Jadranskim putevima i lepom Marjanu, šumovitom delu Splita u kom je održana trka zbog adaptacije.
More je takođe toplo, 27 C. Tako da dostojna simulacija uslova u Pekingu.
Na startnoj listi sam video tri Mađara kao i još potencijalnih takmičara za dobro plivanje, među kojima je i prošlogodišnji pobednik Lukina koji nažalost nije radio trku zbog bolesti, stoga sam u glavi otprilike znao kako bi trka trebalo da se razvija i u zavisnosti od potencijalnog toga imao sam više “aduta” na koje bih mogao da igram.
Prvi krug na plivanju, iza Bajai-a, zajedno sa još dva Mađara i jednim ili dva takmičara je bio izrazito spor, stvarno sam se dobro osećao i bukvalno sam plivao “ruka ruku čeka”. Stoga sam odlučio da prodrmam ritam, i 100m pred bovu sam drastično ubrzao i okrenuo kao prvi oko bove u drugi krug, i razvukao našu grupicu.
Držao sam lep tempo od okreta u drugom krugu, a zatim su oko 300m pred kraj, Mađari ubrzali malo (ja sam usporio, jer sam video da je četvoro nas, da je grupa daleko iza, i da su šanse da se odvojim sam ili sa nekim male, jer su svo troje ispratili moje ubrzanje) i tako smo praktično svo četvoro plivali u liniji i izašli iz vode zajedno.
Radili smo složno na biciklu, bez ikakve priče, svako je znao šta mu je činiti. Smene po 20-30 sekundi, solidan tempo, ni u jednom trenutku meni prejak na brdovitom Marjanu i rutinski smo održavali 1:10 – 1:20min prednosti nad drugom grupom koja je brojala 5 - 6 takmičara. Razmišljao sam o napadu, ali vrućina je bila bitan faktor, i osećaj baš nije bio toliko dobar da sam 100% siguran da bih sam mogao voziti iza njih troje koji bi radili složno, a i svakako sam razmišljao o napomeni Serđa, da je ovo samo trening za Peking, stoga sam misli preusmerio samo na T2 i trčanje.
Poslednji kilometar bicikla sam pojačao tempo i dobro se pozicionirao i ušao kao vodeći u T2, i uz brzu izmenu i izašao kao prvi i to sa dobrih 20 do 30 metara prednosti. Držao sam lep tempo do okreta na 1,25km, da bi nastao mali nesporazum. Volonteri koji su dodavali vodu su bili na drugoj strain puta, stoga sam mislio da tamo treba da trčimo tj. da okrenemo oko ograđene sredine puta sa dve trake, međutim trebao sam ostati na istoj strani puta, odnosno šetališta koje je bilo zatvoreno.
Stoga sam uzeo vodu i kada sam video da su oni zbunjeni i da sam pogrešio, morao sam da se vratim, preskačem traku koja je bila ograda i usput se upteljam malo. To je bilo dovoljno da me stignu Bajai i Posai tj. da neutrališu moju prednost. Feskovis je već bio nekoliko sekundi iza i tako izvan konkurencije.
Nisam se ni malo uzrujao već sam odlučio da trčim iza njih. Odmah sam video da Bajai teško diše i da se pomalo muči i znao sam da će otpasti. Tako da je on na oko 5km otpao i ostali smo Posai i ja.
S obzirom na to da sam se super osećao i da sam s vremena na vreme morao da “kočim” da ga ne bih zgazio trčeći iza njega, prilično sam uveren bio u pobedu. Bilo je pitanje u kojem trenutku se odvojiti. Odluka je pala na oko 1,6 km pred finiš na blagoj uzbrdici sa vetrom u prsa. Trčeći pored napao sam sa desne strane izvan puta i zaista velikom promenom tempa, skoro sprintom, već nakon 10 sekundi imao prednost od 15-ak metara.
Mislim da je ostao potpuno zbunjen i razočaran činjenicom da je trku izgubio dok je trepnuo. Držao sam jak tempo do oko 400m pred kraj, a zatim, lagano, protrčao kroz cilj, naravno sa smeškom na licu za koji je zaslužan uspešan dan, fizičko i mentalno stanje tokom trke, kao i odrađen “posao” bez ijedne greškice, sasvim po planu koji sam imao pred start i sirenu za početak trke. Pohvale organizatoru, iako uz par manjih propusta, entuzijazam se video tokom celog dana i trud se isplatio jer ovakav tip triatlona (plivanje u moru, brdovitiji bike) jednostavno mora biti pun pogodak. Šteta što ove godine nije Evropski kup kao što je bio par puta u prošlosti.
Sledeći izveštaj pišem posle Pekinga – nadam se da će se uloženi trud isplatiti.
