Peršun (Petroselinum sativum) potiče iz mediteranskog regiona južne Evrope i gaji se preko 2000 godina. To je dvogodišnja biljka iz familije „štitonoša“ (Apiaceae , Umbelliferae), blizak “rođak” peršunu je celer, gaji se u vrtovima kao začinska biljka, a postoji i „divlja varijanta“. Od peršuna se upotrebljavaju koren, listovi i plod. Stari Grci su peršun smatrali svetom biljkom i koristili su ga ne samo da bi „okitili“ pobednike u „atletskim igrama“, već i da bi ukrasili grobnice, a Teofrastus ga je prvi opisao u 4. veku pre naše ere.Običaj „ukrašavanja peršunom“ preuzeli su i Rimljani.Držali su ga na stolu, ali i njime ukrašavali vrat, jer su verovali da listovi upijaju dim. Stari Grci i Rimljani, su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina, a da se ne napiju...ah, verovanja su čudo...
U Indiji se osušeni koren peršuna, esencijalno ulje i ekstrakt, koriste u ajurvedskoj medicini, kao sredstvo protiv nadimanja, diuretik i da se “izbaci sluz”.
Lekovita svojstva peršuna se pripisuju prisustvu “isparljivih, eteričnih komponenti” ulja peršuna – miristicin, limonen, eugenol, alfa- tujen, kao i flavonoidima – apin, apigenin, krizoeriol, kao i luteolin. Treba napomenuti da ovih sastojaka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena.
„Eterične komponente” peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.
Istraživanja na životinjama su pokazala da supstanca miristicin (“isparljiva, eterična komponenta” ulja prešuna) sprečava razvoj tumora, posebno onog na plućima. Smatra se da miristicin aktivira enzim glutation-s- transferazu, koja pomaže maksimalnu aktivnost glutationa( jedan od najjačih antioksidanasa u našem telu).
Sastojci ulja peršuna neutrališu neke tipove kancerogenih materija, kao što je benzopiren, inače sastojak duvanskog i roštiljskog dima.
Eugenol je pokazao svoju pozitivnu aktivnost u stomatologiji, kao lokalni antiseptik, značajan i sa aspekta sprečavanja nastanka zubnih naslaga. Poznato je da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan zadah iz usta. Novija istraživanja ukazuju da euglenol ima ulogu i u kontroli šećera u krvi kod dijabetičara.
Od flavonoidnih komponenti peršuna najpoznatiji je luteolin koji sprečava sva negativna ispoljivanja slobodnih radikala( nosioci oksidativnog oštećenja ćelija).
Tu je i apigenin, za koji je skoro objavljeno istraživanje koje je pokazalo da deluje preventivno protiv nastanka raka dojke, kao i da smanjuje i usporava razvoj tumora koji su već nastali.
Peršun je odličan izvor vitamina C, posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. Podsetimo da je vitamin C( askorbinska kiselina) jedan od najjačih antioksidanasa rastvorljivih vodi, sa širokim spektrom dejstva.
Peršun je dobar izvor i provitamina A, tj. beta-karotena, koji takođe dopunjuje spektar anti-oksidativnih supstanci. Tu su i drugi karotenodi – zeksantin i lutein, za koje je dokazano da usporavaju „makularnu degeneraciju mrežnjače”( tzv. tačka jasnog vida na mrežnjači).
Sa aspekta vitaminologije prešun predstavlja svakako jedan od najbogatijih izvora vitmina K( na 30 gr svežeg prešuna nalazi se 500% dnevnih potreba za ovim vitaminom), koji je poznat kao koagulacijski (od tuda i ono K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin ( sprečava spontano krvarenje), jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi( proizvodnja bitnih „faktora kolagulacije” u jetri). Novije studije pokazuju značaj vitamina K za zdravlje kostiju, kao i u tretmanu Alcahajmerove bolesti( ograničavajući stepen oštećenja nervnih ćelija).
Pomenimo i bogatstvo vitaminima B-grupe, a pogotovu folnom kiselinom koja štiti kardiovaskularni sistem, omogućava pravilnu deobu ćelija i preventivno deluje protiv raka debelog creva i grlića materice…naravno tu je i „veganima deficitaran”, vitamin B12, bitan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca...
Peršun je dobar izvor kalijuma, gvožđa, mangana, magnezijuma, kalcijuma, bakra...Po pitanju upotrebne vrednosti...Sveži listovi peršuna su idealan osveživač daha.
Koren peršuna je blag diuretik (izlučivanje viška tečnosti).Peršun “stimuliše pojavu menstruacije”(kontrakcije materice), inače se u prevelikim količinama ne preporučuje trudnicama, zbog moguće stimulacije materice i povećanog rizika od prevremenog porođaja…List i koren se koriste protiv stvaranja(prevencija) kamena u bubregu, kao i kod urinarnih infekcija, ali sa druge strane peršun je bogat i oksalnom kiselinom, koja može pogoršati simptome kod gihta ili oksalatne kalkuloze žučne kese i bubrega, kao i postojeće smanjenjene resorpcije kalcijuma.
Smatra se da peršun ima povoljan uticaj i na jačanje potencije.
Peršun snižava pritisak, čisti organizam, deluje kao prirodni antibiotik.Čaj od peršuna se koristi za “smirivanje” želuca posle jela, ublažavanje napada astme, anemiju, smatra se da ublažava tegobe kod reumatoidnog artitisa.Svež peršun podiže imunitet.
Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.
Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne.
Sledeći put kada se susretnete sa peršunom…nemojte okretati glavu ili praviti “bolnu grimasu”…uživajte u zdravlju…sa vašim zelenim začinskim prijateljem…PERŠUNOM!
PRIJATNO!
