Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike, medicine, do hrišćanske tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Maslina je poznata na Mediteranu već preko 5.000 godina kao „sveto drvo”. Svoja korisna svojstva zasniva na visokom procentu(od oko 70 %) nezasićenh masnih kiselina. Najvećim delom je to oleinska kiselina, koja „odgovara” onoj u mleku. U maslinovom ulju ima i dosta antioksidanasa( polifenoli).
Stari Grci koristili su maslinovo lišće za lečenje groznice i povišene temperature. U devetnaestom veku i kao lek protiv malarije i gripa.
Danas se zna da „lekoviti učinak” potiče od „gorke materije” zvane oleuropein. On štiti stablo masline od bakterija i insekata.
Savremena medicina „priznaje” antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i apcesa (ograničeno gnojno zapaljenje) zuba i desni. Povoljan efekat ima i kod gljivičnih infekcija kože i noktiju.
U internoj medicini „maslina” svoju „upotrebnu vrednost” ima kod povišenog krvnog pritiska, bolesti srčanih krvnih sudova (koronarna bolest), poremećaja srčanog rada (aritmije), kao i drugih kardiovaskularnih bolesti i crevnog spazma( grča).
Najnovija istraživanja su pokazala povoljan uticaj „maslina” u tretmanu erektilne disfunkcije, nekada se smatrala i afrodizijakom.
Pomaže kod zatvora, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu...ubrzava „zarastanje čira”.
Kod žena koje redovno koriste maslinovo ulje postoji 45 % manji rizik od nastanka raka dojke.
Plod masline vekovima hrani ljudski um, telo i dušu.
Kraljevi su pravili skiptar od maslinovog drveta, sveštenici koristili ulje pri crkvenim obredima, a „maslinova grančica” je i danas poznata kao simbol mira i časti.
Na Mediteranu je uvek smatrana „darom bogova”.
Stari Grci i Rimljani su je smatrali simbolom besmrtnosti. U Bibliji ima 140 mesta gde se pominje maslina ili maslinovo ulje.
Po grčkoj mitologiji grad Atina je nazvan po boginji Paladi Ateni, boginji mira i slobode, jer je ona dala gradu drvo - „čije ulje daje svetlost, leči rane, izuzetna je hrana, izvanrednog ukusa i energije.”
Rimska legenda kaže da je iz „Herkulove batine” svaki put kada ona dodirne zemlju rasla nova maslina. Feničani su pomogli Herkulu da se maslina raširi i u Malu Aziju. Istini za volju, divlja maslina je rasla u Maloj Aziji verovatno i stotinama godinama pre nove ere. U Italiji maslina raste od 1.200 god. pre Hrista.
Rimljani su maslinu širili i u sve osvojene zemlje.
„Darivanje maslinom” je bio i gest „sklapanja mira” sa porobljenim narodima.
U šesnaestom veku je prenesena u Ameriku.
Činjenice o maslinovom ulju
-Nema holesterola i ima 77 % nezasićenih masnih kiselina( dominantno oleinska kiselina)
-Nema glutena i nema soli
-Poboljšava ukus druge hrane
-Sva ulja imaju otprilike istu kalorijsku vrednost, ali je zbog intenzivnog ukusa i mirisa maslinovog ulja, njega potrebno dodavati hrani u manjim količinama.
-Maslinovo ulje sadrži 1.6mg, ili 2.3 IU (International Units), vitamina E (prirodnog antioksidansa) po kašici (14g)
-Jedna kašika daje 8 % potrebne dnevne količine vitamina E, a tu su i vitamini A, D i K.
-Redovna upotreba maslinovog ulja dokazano smanjuje smanjuje „loš” holesterol( LDL), a „podržava”, dobar, HDL holesterol.
- Maslinovo ulje ima povoljan uticaj i kod dijabetesa tipa 2, sadrži i lecitin(prirodni antioksidans koji „stimuliše” metabolizam masti, a i „podiže nivo” neurotransmitera - acetil-holina)
Najbolji način da degustirate maslinovo ulje je da ga uzmete zagrejano na 28 do 30 stepeni u usta i polako ga propuštate kroz zube ocenjući njegove vrednosti.
Oznaka njegovog kvaliteta u smislu virgino(devičansko), extra virgino... je različita po starim i savremenim kriterijumima. Po starom kriterijumu bi bilo da je „devičansko ulje” ono koje nastaje pri stavljanju maslina u presu i pre pritiskanja, dakle, nastalo prirodnim ceđenjem (hladno ceđeno ulje).
Po savremenom standardu, extra virgine (ekstra devičansko) je ono sa manje zasićenih masnih kiselina (do jedan odsto, tamnozelena boja), virgine (jedan do dva odsto) i svetlo (više od dva odsto).
U tehnologiji proizvodnje ulja, bitno je i kada se masline stavljaju u presu. Ukoliko se stave u presu odmah po branju dobiće ulje sa malo zasićenih masnih kiselina. Ukoliko masline dugo stoje, procenat zasićenih masnih kiselina može biti tako veliki da je ulje neupotrebljivo za zdravu ishranu.
Da li ste znali?
-Botaničari potvrđuju da maslina živi između trista i šesto godina. Mnoge(kao npr. ona u Baru) imaju i više od hiljadu godina.
-Maslinovo drvo je zimzeleno.
-Maslina ne daje plodove pre starosti od pet do osam godina, a puni razvoj dostiže za dvadeset godina.
-Zrelost i „punu produktivnost” postiže između 35 i 150 godina .
-Od svake masline se dobija u proseku 4 litra ulja godišnje.
-Ima oko sedamdeset vrsta masline.
-Zelene masline su u stvari nezrele, a crne su one koje su sazrele na drvetu.
-U starom veku maslinovo ulje se koristilo za negu tela i lečenje rana.
-Stari Egipćani su koristili maslinovo ulje da bi pomerali kamene blokove pri gradnji piramida.
-Maslinov list je korišćen u starom Egiptu za mumificiranje.
-Maslinovo ulje je najbolje koristiti kao preliv za sirova jela, salate. Ono je takođe pogodno i za kuvanje i przenje, jer je najstabilnije od svih ulja. Njegova temperatura dimljenja je 210 stepeni C, a to je znatno više od temperature potrebne za prženje i pečenje. Takođe se ne razgrađuje brzo kao ostala ulja, grejanjem se ne menjaju njegova svojstva i sadrži „prirodne” stabilizatore koji štite hranu od gubljenja hranljivih sastojaka prilikom kuvanja.
- Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i kod preparata za sunčanje.
