Postoje bolna stanja koja zahvataju mišiće i druge mekotkivne strukture lokomotornog sistema za koje postoji termin „vanzglobni reumatizam“. Neki opšti naziv za ovo bolno stanje bi bio fibromialgija, odnosno fibromiozitis. Ono što je karakteristično jeste da ovo stanje nije posledica povrede. Od potencijalnih uzroka mogu se razmatrati: prenaprezanje, loša tehnika izvođenja vežbi, loša postura, kao i deformiteti i degenerativne promene koštano-zglobnog sistema. Psihološki faktori poput odnosa u sportskoj ekipi, nesuglasica u porodici, na poslu itd. mogu refleksno indukovati povećanje mišićnog tonusa, i posledično bolne senzacije. Danas je široko prihvaćen stav da postoji negativan uticaj okoline udružen sa fizičkim, mentalnim i psihosocijalnim stresovima kao najčešćim uzrocima reumatizma mekih tkiva. Što ide u prilog mišljenju da je ova bolest uglavnom neorganskog porekla.
Reumatizam mekih tkiva je pretežno bolest mlađeg i srednjeg uzrasta. Najpodložniji su oni koji obavljaju ponavljane stereotipne radnje, čak i kada je taj rad lakše prirode. U slučajevima sekundarnog reumatizma mekih tkiva uzroci leže u primarnoj bolesti lokomotornog sistema.
Šta se dešava u mišićima?
Povećanje mišićnog tonusa i manjak kiseonika u tkivima igraju važnu ulogu u nastanku bola. Povećanje mišićne tenzije pokreće bol, a ovaj opet indukuje dalju mišićnu tenziju zbog čega se uspostavlja circulus vitiosus, tj. „začarani krug“. Tkivo se metabolički prilagođava uslovima smanjene prokrvljenosti nizom procesa udruženim sa taloženjem kalcijuma, i strukturnim promenama, tzv. metaplazijom. Dolazi do pojave lokalnih otvrdnuća u mišićima, koja su veoma bolna, veličine graška ili lešnika.
Bol je osnovni simptom koji se javlja, obično na obe strane tela, često simetrično, ali kao i aksijalni koštani bol ( tzv. „sevanje“ u kostima). Simptomi su najizraženiji u jutarnjim satima, kao i uveče. Palpacijom se otkrivaju lokalizovana polja povećane mišićne tenzije. Bol može da se širi na susedne zglobove, te pokreti mogu biti ograničeni u određenoj meri. Takođe, bol može da se pojača mehaničkom stimulacijom ( pritisak, stezanje). Trajanje tegoba je individualno, ali prosečno su prisutne duže od tri meseca. Mogu se javiti i druge subjektivne smetnje, promene raspoloženja, migrene, neregulisane stolice, često mokrenje, osećaji „trnjenja“ na periferiji ekstremiteta. Tipični mišići u kojima se mogu javiti miogelozni bolni čvorići su: m.trapezius, m.supraspinatus, m.deltoideus, m gastroknemius i drugi.
Za dijagnozu ovog stanja je odlučujući samo pažljiv klinički pregled.
Značajno je da bolest ne pokazuje progresiju tokom vremena. U početnom stadijumu radi se pasivna fizioterapija (hlađenja u obliku podloga, hladnih kupki i sl.), da bi se lokalno anestezirali kožni receptori i opustili mišići što ima povoljan uzicaj na lokalni bol i inflamaciju. Od lekova uglavnom se preporučuju nesteroidni antireumatski lekovi. Dozirano, vežbe istezanja bezbolnih antagonista, kao i toplotne daju povoljne efekte. Kortikosteroidi nisu indikovani u terapiji fibromijalgije.
U subakutnom i hroničnom stadijumu toplota u obliku toplih obloga je značajniji deo terapije. Toplota uzrokuje lokalni porast temperature i pomaže relaksaciju muskulature, preporučuje se i elektroterapija. Konačan uspeh terapije obično zavisi od funkcione restauracije zavisnih zglobova. Svaka umerena sportska aktivnost udružena sa dovoljno fizioloških pokreta ( trčanje, plivanje, duže distance hoda) je efikasna u tom smislu. Istovremeno, životni stil pacijenta mora se korigovati i prilagođavati. Istraživanja podržavaju redovnu aerobnu fizičku aktivnost kao put ka olakšanju bola, poboljšanju funkcionalnosti i kvaliteta života, kroz unapređenje kardiorespiratorne sposobnosti i povećanje izdržljivosti. Vežbe istezanja povećaće mobilnost i obim pokreta, dok vežbama snage jaki mišići daju potporu zglobovima.
Jedna od najvažnijih stavki jeste samokontrola i kontrola bola, balans, između želje za treningom, i pametnog doziranja kako bi se glavni simptom „ukrotio“ i bolest stavila pod kontrolu. Ne postoji garant, ali vredan je i pokušaj nečega što bi moglo da poboljša kvalitet života, uz malo truda.
Literatura:
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/fibromyalgia/symptoms-causes/syc-20354780
https://www.health.harvard.edu/blog/fibromyalgia-exercise-helps-heres-how-to-start-2020101321153
Link za slike:
