Zašto odustajemo od snova? Sva je prilika da ste već odustajali od ciljeva. I, ako čitate ovaj tekst, tražite način da se tome suprotstavite i vratite na najviši nivo.
Težimo proceni uspeha ili neuspeha na dnevnoj bazi, zanemarujući širu sliku. Takođe, svoje snove vezujemo za neki vid spoljašnje potvrde, što nikad neće biti dovoljna motivacija za istrajavanje. Postavljamo velike ciljeve olako, ne uzimajući u obzir koliko vremena će trebati za njihovo ostvarenje ili sticanje neophodnih veština za to. I zato bacamo peškir kad postane gusto. Razmislite o razlozima odustajanja, i načinima za borbu protiv toga. U Novoj godini, ne vraćajte se na staro.
Ne „stiskamo zube“ dovoljno dugo. Roni Kolmen je na svojoj prvoj Olimpiji bio – poslednji. Na mnogo narednih, nije bio plasiran ni u prvih deset. Na kraju je osvojio osam titula, i smatra se najvećim bodibilderom u istoriji. Arnold je, odlučivši da će postati glumac, prošao kroz period potcenjivanja i loših filmova, posmatrajući sve kao lekcije koja ga pripremaju za ozbiljnije projekte. Pod „stiskanjem zuba“ podrazumevam unutrašnju hrabrost i odlučnost da se, uprkos izazovima, čini sve što je neophodno. Većini nedostaje taj kvalitet, često zato što nikad nisu morali da se zaista potrude i „uprljaju ruke“ oko nečega. Jedini način da se to prevaziđe je u razvijanju sposobnosti da stisnete zube. Kako? Odaberite ono što vas zaista zanima, što zaista želite, i posvetite mu se korak po korak, iz sata u sat i dana u dan – ne razmišljajući godinama unapred.
Zaglavljeni smo u „zoni udobnosti“. Zona udobnosti je situacija u kojoj se osećamo sigurno i lagodno. Većina odustaje jer im ne godi – nije im udobna – pomisao na nesigurnost koja prati napuštanje poznatog stanja. Ali rast i uspeh su mogući jedino kad iskoračimo iz zone udobnosti: kad prihvatimo – i prigrlimo – nesigurnost koja ide uz pokušaj otpočinjanja nečeg novog. Ako rešite da dostignete životnu formu i spustite masno tkivo na jednocifrene vrednosti, prigrlite svest da će trebati mnogo neugodnih treninga. Mnogo neudobnosti. Nažalost, većina nije spremna na to. Kao i kod prve stavke, postavite stvari postepeno. Postavite plan i odredite najsitnije korake: trening će biti načinjen od toga i toga; napredak ću meriti tim i tim. Potom sprovodite seriju po seriju, trening po trening. Svaki uspešan korak činiće izlazak iz zone udobnosti sve podnošljivijim. Samo teške stvari pružaju mogućnost da ojačamo..
Disciplina kopni. Disciplina nije ništa drugo do sprovođenje ispravne stvari uprkos okolnostima. To je neprekidno sprovođenje samokontrole i samoograničavanja, istrajavanje na napredovanju čak i kada bi najlakše bilo odustati. Većini koja brzo baca peškir nedostaje ta odlučnost. Čim pritisak i neugodnost porastu, odustaju od odricanja i vraćaju se užitku. Razvijanje samodiscipline počinje uklanjanjem iskušenja, strukturisanjem ishrane, treninga, sna i života i striktnim pridržavanjem plana bez obzira na sve – ali i nagrađivanjem sebe zbog malih pobeda i učenjem da oprostimo sebi.
Ne verujemo da je nešto moguće. Odsustvo ili gubitak vere u ostvarenje snova je rasprostranjen razlog odustajanja. Na početku, verujemo da je cilj dostižan – sve dok se ne suočimo sa stvarnošću. Izazovi, prepreke, i vreme potrebno da se nešto postigne ubijaju veru u uspeh. A nedostatak vere ubija snove. Ali izazovi treba ne da oslabe, već baš ojačaju rešenost da uspemo. Pre pobede u stvarnosti, treba da pobedimo u sopstvenom umu. Ne zaboravite, svi izazovi dolaze jedan po jedan, ne odjednom. A, gledano pojedinačno, nisu toliko impresivni: u pitanju je samo jedan trening, jedan obrok, jedan loš dan.
Odsustvo fokusa. Ljudi lako dopuštaju da ih ometu nove stvari. San ili cilj zahtevaju stalnu pažnju. Ali lista smetnji je sve duža, i čini se da je beskonačna. Od nove TV serije, igre ili aplikacije, do stvari iz života. Ako vam fokus remete stvari bez značaja za cilj kome težite, nema izgovora da ih dalje radite. Smanjite izbore, i uklonićete smetnje. Ako je razlog smetnji borba da zadržite krov nad glavom, pokušajte da izdvojite bar sat dnevno za svoj san. Serđo Oliva je deset sati dnevno istovarao brodove u luci, a potom trenirao dva sata u teretani. Roni Kolmen je radio po smenama kao policajac, trenirajući i oko ponoći. Nisu imali drugi izbor – jer želeli su da ostvare cilj.
Strah od neuspeha. Strah od neuspeha je sabotaža samih sebe. Ukorenjen je u strahu od odbacivanja drugih (porodice i prijatelja), a ne samom neuspehu. On u pravom smislu reči obogaljuje: čini da odustajete od rizika i sumnjate u sebe, zbog čega radite samo stvari koje se čine „sigurnim“. I tako odustajete od snova. Da nadvladate ovaj strah, predstavite sebi prepreke, analizirajte moguće ishode i najgori mogući scenario. Zaboravite šta će drugi misliti o vama – ionako su zauzeti sopstvenim strahom od neuspeha.
Zaziranje od gubitka. Ortak vam nudi bacanje novčića. Ako bude glava, daće vam deset evra. Ako bude pismo, daćete isti iznos. Da li biste prihvatili? Verovatno ne: nagrada mora biti najmanje dvostruko veća od potencijalnog gubitka. To je zazor od gubitka: psihološki bol od gubitka je dvostruko jači od zadovoljstva dobitkom. Većina odustaje jer ne želi da izgubi – izbegavanje najgoreg ishoda im je korisnije od dobitka. Ako želite da ostvarite snove, moraćete da nadvladate ovu predrasudu i razvijete volju za pobedom – razmotrite zašto oklevate i iskorenite te strahove.
Okruženje punoo negativnosti. Negativnost je i štetna i zarazna. Okružena negativcima, većina odustaje. Društvo osoba sa ograničavajućim stavovima i verovanjima ubiće vam snove brže od ma koje stvari sa ove liste. Na sreću, lek za to ne može biti jednostavniji: izbacite toksične osobe iz života (jer, jednostavno: šta će vam?) i okružite se ljudima koji će vas podržavati i hrabriti.
Loše upravljanje vremenom. „Nemam vremena“ je svakodnevni izgovor kod pitanja „Zašto si odustao?“ Popričajte s bilo kim o odustajanju, i veliki su izgledi da će se braniti baš nemanjem vremena. Ali koga lažu? Jer uopšte nije reč o tome, već – lošem upravljanju vremenom. Isti ti ljudi će, umesto rada na ostvarenju sna, bez problema bindžovati novu seriju, ili provoditi vreme u besmislenim aktivnostima koje ih neće odvesti nigde – vreme koje bi trebalo da koriste za sticanje novih veština i rad na ciljevima. Postavite plan, odredite satnicu – i držite ih se. Morate postavljati prioritete i granice – i braniti ih.
Zamara nas jednoličnost. Za dostizanje sna mora se svakodnevno ponavljati niz osnovnih koraka. Zamislite da hiljadu puta udarite stablo hrasta sekirom. Ako svaki put udarite različito mesto, nećete ga srušiti. Ali udarite hiljadu puta u isto mesto, i uspećete. Ponavljanje smanjuje lučenje hormona sreće dopamina, i ono što radite će vas vremenom sve manje uzbuđivati. Opijeni uzbuđenjem i novinom, mnogi će baciti peškir. Ali za dostizanje ciljeva neophodno je da se osećamo udobno u svakodnevnom ponavljanju. Majkl Felps je svake nedelje plivao po desetine kilometara u bazenu. Koliko to može biti uzbudljivo? Ali to je jedino moguće za titule i odličja. „Mrzeo sam svaki trening“, govorio je Mohamed Ali, „ali voleo sam da budem šampion“. Kako drugačije? Operacija se mora ponavljati kako bi se sticala sve veća veština, i napredovalo ka cilju umesto lutanja unaokolo u jurcanju za „novim“ i „uzbudljivim“.
