"Low carb" dijeta - dijeta sa ograničenim unosom ugljenih hidrata

Ideja o low carb dijeti leži u činjenici da smanji količinu kalorija, a da troši kalorije iz masti, ali na račun ugljenih hidrata. Kada organizam troši ograničenu količinu ugljenih hidrata, čim ostane bez glikogena počeće da koristi masti kao izvor energije. Telo će sagoreti višak masti kada nedostaje energije usled ograničene količine ugljenih hidrata.

Zašto smanjenje količine ugljenih hidrata najefikasniji metod sagorevanja masti ?

Šećeri su glavni i najefikasniji izvor energije u organizmu i oni se brzo pretvaraju u glukozu koja cirkuliše u sistemu krvnih sudova i u glikogen koji se skladišti u jetri i mišićima za dalju upotrebu.  Sposobnost ove akumulacije glikogena je ograničena  i kada se povisi nivo glukoze u krvi, dolazi do izlučivanja insulina iz pankreasa. Insulin sa svoje strane stimuliše  transformaciju ugljenih hidrata u masti. Suprotan proces se dešava kada je ograničen unos hidrata i na taj način se stabilizuje nivo šećera u krvi. U slučaju visokog nivoa šećera u krvi lipoliza se ne dešava i tada se masti ne koriste u energetske svrhe.

Jedan od glavnih nedostataka ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata je gubitak mišićne mase i to je naročito vidljivo ako se ne unosi dovoljno proteina. Pozitivna strana ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata leži u činjenici da veoma brzo daje vidljive rezultate i na taj način kontrolišemo važne hormone kao što je insulin. Insulin usporava , pa čak i sprečava sagorevanje masti.

Kod ovakvog načina ishrane najbitnije je postepeno smanjivati količinu hidrata. Izbacuju se iz ishrane prvo namirnice kao čto su beli hleb, testenine, krompir, sladoled, kolači, kao i većina voća.

Zatim se ti ugljeni hidrati zamenjuju povećanim unosom proteina u vidu mesa, ribe, malo mlečnih proizvoda i povrća. Svaki 5. dan povećava se unos hidrata kako bi se sprečilo usporavanje  metabolizma koji se javlja kod svih dijeta.

Koja je to količina proteina koja je potrebna ?

Prosečan unos je 2 do 3g po kilogramu telesne težine, napredniji vežbači i takmičari unose od 3 do 5g/kg telesne težine. Ono što, takođe, ne treba zaboraviti je i unos zdravih masti, naročito danima na veoma niskom unosu hidrata.