Brazilski jiu jitsu je atletski jedinstvena disciplina. Vrlo česta pojava među novim studentima je osećaj umora u mišićima za koje nisu znali da imaju. Činjenica da se BJJ odvija na tlu 90% vremena je dovoljna da se pretpostavi da će vam trebati drugačija vrsta snage od one koja je potrebna za podizanje tegova, na primer. Jiu jitsu se radi u kimonu, kada govorimo o izvornoj Brazilskoj jiu jitsi, a opcije bez kimona se nadovezuju na bazu. Kimono zahteva dosta stiskanja, povlačenja, guranja, i tu otkrivate da vaše telo ima mišiće za stabilizaciju osim mišića koji potiskuju i povlače. Početnicima će trebati neko vreme da se naviknu na nove obrasce kretanja kojima izlažete svoje telo. Sledeće, i mnogo važnije, jeste shvatanje da vaše ruke imaju više od mišića deltoida, bicepsa i tricepsa. Brazilski jiu jitsu će učiniti da vam podlaktice gore kao nikada ranije. Tek nakon vašeg prvog treninga u kimonu, shvatićete koliko je važna snaga stiska. Tu dolazimo do zaključka da su podlaktice najvažniji mišić za Brazilski jiu jitsu, jer se najčešće koriste, iako znamo da jiu jitsu zahteva kompletnu muskulaturu i kardio vaskularnu izdržljivost.
Uopšteno govoreći, nema mnogo toga što ne možete učiniti u većini borilačkih veština ako imate jak stisak. Ovo posebno važi za brazilski jiu jitsu. Međutim, čak i znajući ovo, mnogi BJJ sportisti odlučuju da fokusiraju svoj trening više na druge stvari. Kada treniraju snagu i kondiciju za jiu jitsu, ljudi imaju tendenciju da treniraju za ukupnu umesto specifičnu vrstu snage. Iako ova vrsta treninga ima svoje mesto, potpuno ignorisanje na konkretan zadatak je velika greška. Snaga hvata može biti razlika između pobede i poraza u meču. Svako ko se ikada takmičio zna koliko se vaše ruke mogu osećati "mrtvim" između borbi. Zašto biste ignorisali, verovatno, najvažniji deo tela za jiu jitsu i grepling kada trenirate da budete bolji u snazi stiska?
Zašto vam je potrebna snaga stiska u brazilskoj jiu jitsi?
Ovo je jednostavno. Ako imate jak stisak, otkrićete da u osnovi možete da "radite" svog protivnika mnogo lakše. Posedovanje takve dominacije omogućuje lakše završnice i sprečavanje istih. Međutim, ovde ne smemo ostati na jednoj strani. Svi oni koji misle da su zahvati važni samo kada treniraju u kimonu, ozbiljno se varaju. U stvari, potrebno je mnogo više truda da se neko drži dok se bori u No-Gi opciji, odnosno bez kimona. Klizava površina kože na vratu, rukama i nogama znači da je mnogo manje kontrole na protivniku. Bez kimona da vam pomogne, potrebna vam je direktna kontrola nad polugama koje je teško držati. Snaga hvatanja je ogroman faktor ovde, često potcenjen od strane boraca.
Postoji veliki broj vežbi za jačanje stiska, odnosno osnaživanja podlaktica. Trening u kimonu je sa sigurnošću jedan od proverenih metoda, ali treba dodati i druge vežbe koje praktikujemo van sale. Generalno, svaka vežba koja podrazumeva određenu vrstu stiska, poput tegova, girija, konopca, vratila … pomaže u razvijanju snažnog gripa, odnosno stiska. Mišići koji kontrolišu kretanje naših prstiju prvenstveno su smešteni u podlakticama. Za razliku od tetiva leđa ili mišića leđa, ovo su tanki mišići koji se prilično lako zamaraju. Međutim, postoje specifične metode koje je potrebno primeniti za maksimalan uspeh. Stiskanje na vratilu ili rad sa tegovima tokom celog dana neće mnogo doprineti jačini hvata. Stvari poput užadi za penjanje, s druge strane, će učiniti čuda. Ovo je uglavnom zbog činjenice da koristimo hvatove zajedno sa drugim mišićnim grupama prilikom kotrljanja, a ne da ih izolujemo. Ovo je još jedan od pokazatelja kako treba trenirati i svoje telo posmatrati kao celinu. U samoj jiu jitsi, separacije ekstremiteta od tela predstavljaju problem. Tako je i sa vežbama snage i kondicije. Ne treba raditi izolovane vežbe, tj ne treba da budu prioritet ako želimo maksimalne rezultate u Brazilskoj jiu jitsi.
