Iz godine u godinu, broj smrti bodibildera profesionalaca, ali i amatera, kao i fitnes influensera, je sve veći. Razlog je jasan: u pitanju je rezultat odluka i izbora u pogledu onoga što će im, po ličnom mišljenju, pomoći u karijeri, uz svesno zanemarivanje znakova upozorenja koji bi, da su ih poslušali, ostavili najveći broj njih u životu.
Volim trening, i stalo mi je do svakog ko im posvećuje svoje vreme: istinski posvećeni vežbači su retka sorta. Zato bih želeo da svi uživamo u treningu, zdravi do duboke starosti, a ne samo nekoliko godina i decenija. U ovom i sledećim člancima, pogledajmo neke aspekte koje treba uzeti u obzir kod razmatranja dugoročnog (dugovečnog) treninga.
Vežbajte prirodno
Budimo iskreni: takozvana „hemija“ je daleko od stoprocentne bezbednosti. Uvek će postojati element zdravstvenog rizika – da nećete živeti onoliko koliko biste da niste koristili steroide i/ili hormone. Ako vam je cilj najduži i najzdraviji mogući život, držite se podalje od steroida (pa i SARM-a – selektivnih modulatora androgenih receptora, čiji dugoročni efekti su još nepoznanica). Ono sa čim se slažu svi višedecenijski korisnici je uverenost da su, u zamenu za vrhunski izgled, žrtvovali čitave godine života.
Steroidi, i uopšte „hemija“, prvenstveno oštećuju srce: vest da je neki od poznatih bodibildera ili influensera doživeo srčani udara više nije nikakvo iznenađenje. Može, takođe, doći do ozbiljnih oštećenja bubrega usled povišenog krvnog pritiska, kao i jetre. I mada ima načina da se rizik smanji, kao i „bezbednijih“ načina za korišćenje, nijedan nije zaista bezbedan. Znam mnoge prirodne vežbače koji ostaju zdravi i vitalni duboko u pedesetim i šezdesetim: mnogi uspevaju da zadrže tela uporediva sa izgledom od pre nekoliko decenija. Isto ne mogu reći za njihove vršnjake na steroidima, primorane da smanje preveliku mišićnu masu zbog zdravstvenih problema i/ili povreda.
Možemo reći da su prirodni vežbači u pravom smislu reči „vlasnici“ sve svoje mišićne mase, dok „hemičari“ uvek „iznajmljuju“ najveći deo svoje. Jednom kad prestanu sa steroidima, ili siđu na legitimnu TRT dozu, znatan deo te velike mišićne mase prosto – ispari.
Zabluda (ili laž) koja se prenosi decenijama kaže da prirodno možete izgraditi istu masu kao sa steroidima – samo treba više vremena. Nema šanse. Prirodno nikad nećete dobiti toliko mišića kao kada vam sintetički hormoni struje krvotokom. Ali druga, svetlija strana medalje je sledeća: nećete imati ni zdravstvenih problema, i možda čak umreti, kao rezultat hemikalija koje grade telo.
Umerenost u korišćenju
Neki od vas su se odavno odrekli statusa prirodnog vežbača. Bili ste, i još ste, svesni svih rizika, a ipak odlučili da bacite kocku, pa kako padne. Ali šta je tu je: pošto već koristite steroide i ne nameravate da prestanete u skorije vreme, makar razmislite o bezbednijoj upotrebi.
Najprostije rečeno: što su veće doze, i duže ostajete na njima, veći su i rizici od oštećenja srca i bubrega. Oni nesmotreni, koji su unosili mega doze i nikad nisu pravili pauze, obično plate visoku cenu, umirući i u doba između 40 i 55 godina (lično sam znao i neke koji su umrli i ranije). Naravno, izraz „visoke doze“ za različite ljude ima različito značenje, i takvi „entuzijasti“ verovatno smatraju da ni trenutne mega količine nisu dovoljno visoke.
Trend koji je zavladao poslednjih decenija je da, za razliku od prošlosti, većina korisnika steroida više ne pravi pauze. U takozvano zlatno doba bodibildinga, sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka, većina profesionalaca koristila je steroide u dva ciklusa: u fazi razvoja mase i tokom priprema za takmičenje. Upotreba je postepeno rasla tokom devedesetih, ali najveći broj je i tada uzimao iste vremenske periode između ciklusa. Ako je, na primer, ciklus trajao 12 nedelja, nakon njega bi uzeli 12 nedelja pauze kako bi se telesni endokrini sistem „resetovao“.
To, međutim, više nije bilo dovoljno, pa su ciklusi korišćenja i pauza zamenjeni ciklusima „razbijanja i krstarenja“ („blasting and cruising“): periodima „razbijanja“ velikim dozama praćenim „krstarenjem“ na umerenijim dozama. Telo više nije uzimalo pauzu od steroida. Za nekog ko je uništio svoju osovinu HPTA (hipotalamus-pituitary-testicular), TRT doza od oko 100-200 miligrama nedeljno će biti zauvek potrebna, isto kao što dijabetičaru treba insulin. Ipak, najveći broj onih koji slede „razbijanje i krstarenje“ su i dalje u stanju da proizvedu dovoljno testosterona mesecima nakon skidanja sa steroida (u međuvremenu, izgubiće mišićnu masu i dobiti na masnom tkivu).
Ipak, savremenom korisniku ni ovo „razbijanje i krstarenje“ nije dovoljno dobro: sve više njih u potpunosti izbacuje ma kakvu fazu popuštanja, birajući neprekidno ostajanje na steroidima. A to vodi rapidnom rastu štete po srce i unutrašnje organe.
Ovaj članak je daleko od pravdanja korišćenja steroida, ali apeluje na razum: ako ih već koristite, uzimanje pauza je dugoročno najpametnija opcija. Držite se ciklusa korišćenja i oporavka u najmanje jednakom odnosu. Uz to, neke supstance su posebno toksične, i treba ih izbegavati. Svi oralni steroidi oštećuju jetru, a trenbolon je, pokazalo se, jedno od najopasnijih jedinjenja koje možete uzeti.
I još nešto: ako već koristite hemiju, uzimajte najmanju moguću dozu koja vodi do cilja. Apsurdno je da započinjete dozama od 1000 mg testosterona, uz dodatni gram deke ili trena. Ako počnete sa toliko, gde ćete odatle? Kako ćete ikad znati da li biste ostvarili isti rast uz samo delić te količine – i delić rizika?
