Ženski polni hormoni (estrogen i progesteron) predstavljaju osnovu polne funkcije žena i pretežno se luče u jajnicima. Pored toga što je odgovoran za ženske sekundarne polne karakteristike, estrogen je od suštinskog značaja za sintezu koštanog tkiva i elastičnost kože, kao i za održanje optimalnih nivoa holesterola. Nivo hormona može varirati u različitim periodima, a sa starenjem se njihova produkcija smanjuje, što se manifestuje nizom simptoma. Srećom, pojedine namirnice sadrže fitoestrogene koji mogu pomoći u održanju hormonske ravnoteže u svim periodima života žene.

Šta znači „biti fit“? Za neke, pojam fitnesa vezan je gubitak par kilograma pred more, za neke predstavlja asocijaciju na dosadno i naporno vežbanje, dok je za neke ovo stil života. Biti fit ne znači samo imati ocrtane trbušnjake. Biti fit je nešto mnogo više. Ljudi koji su zaista fit zrače pozitivnom energijom, imaju „zaraznu“ energiju, lepši pogled na život...

Došlo je proleće, svi su izašli napolje, u prirodu. Sve je veća zastupljenost arobnih sportova na otvorenom, u odnosu na zimski period koji je više anaerobno orijentisan. Važno mesto u treningu, regulaciji telesne masnoće, kilaže, skidanju masnih naslaga, zatezanju tela i unapredjenju zdravlja uopšte je kardio aerobni trening. Najčešće primenjivana aerobna aktivnost je trčanje. Kad se krene sa trčanjem posle perioda mirovanja ili neke druge sportske aktivnosti koja je praktikovana u zimskom periodu javljaju se i odredjeni problemi... Različiti su uzroci nastanka povreda pri trčanju. Povrede mogu biti vezana za koleno, stopalo, potkolenicu ili kuk...

Haglundova deformacija predstavlja pojavu otoka mekih tkiva u predelu petne kosti, kao i nastanak koštane izbočine na pripoju ahilove tetive za petnu kost. Otok nastaje zbog upale i oticanja burze (sluzne kesice) koja oblaže ahilovu tetivu na pripoju za petnu kost. Pojava ovog stanja se najčešće dešava kod djevojaka u adolescenciji koje nose cipele sa visokom petom i kod sportista koji nose tvrdu sportsku obuću. Najčešće je kod sportista povezano sa nošenjem kopački kod fudbalera.

Prečesto hrkanje zanemarujemo kao zdravstveni problem i u prvi plan izbija njegova socijalna, komponenta koja je takođe bitna. Ljudi koji hrču i njihovi partneri čiji se san takođe remeti nemaju problem da priznaju da ih to jako nervira, ali, većina nikada ne zatraži pomoć iako, u osnovi, mogu biti ozbiljni poremećaji zdravlja. Hrkanje je, ustvari, signal za odlazak kod lekara jer može biti praćeno učestalim prekidima disanja tokom spavanja koji skraćuju životni vek i mogu da prouzrokuju moždani i srčani udar u ozbiljnijoj fazi poremećaja.

Povreda butnog mišića je posledica sile udarca koji deluje na mišić. Udarac sabija mišić o butnu kost, na kojoj se mišić pripaja i dovodi kidanja kapilara i vlakana mišića. Ovaj tip povrede se još naziva i nagnječenje mišića. Posledica je tupe mehaničke sile koja pritiska tkivo mišića i dovodi do oštećenja. Kao posledica ove povrede, dolazi do krvarenja u mišiću. Iako povreda, naizgled, nije opasna, nepravilno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Sam udarac koji je sportista dobio u mišić ne zvuči strašno – par danja mirovanja, malo hlađenja i – proći će... Međutim!? Povreda dovodi do oštećenja strukture mišićnih vlakana i kapilara.

Spavanje i dovoljno sna neophodno je za normalno funkcionisanje našeg tela. U sportu je rizik od moguće povrede veliki problem, kako kod profesionalnih sportista tako i kod rekreativaca i neprofesionalaca. Bol i povreda koja nas tera da preskočimo jedan trening ili da ga izmenimo su bitan problem, a ne povreda koja sportistu sklanja van terena i treninga tri ili šest meseci. Sprečavanje nastanka povrede, najvažnije je na šta sportista treba da obrati pažnju tokom treniranja i u pripremi za tening ili meč. Kaže se - bolje sprečiti, nego lečiti!

Najveći strah svakog sportiste je povreda. Odsustvovanje iz treninga, bol, mirovanje, treniranje uprkos bolu obavezno pogoršava stanje povrede i odlaže izlečenje, proces rehabilitacije nekada dugo traje, a u nekim slučajevima na mestu povrede ostaje slaba tačka sportiste. Srećom, postoje jednostavni načini da se vaše telo sačuvate od povreda.

Ahilova tetiva je najsnažnija tetiva u našem telu i, za razliku od drugih tetiva, nema omotač, već je obavijena tankom opnom. Sa zadnje strane nalazi se odmah ispod kože, a sa prednje strane je pokrivena retrokalkanealnom burzom, koja je odvaja od petne kosti.

Česta pitanja svih koji žele da smršaju ili da dobiju na mišićnoj masi su kako,koliko i šta treba da jedu.Pre nego što dodjete u situaciju nekoga da pitate nešto tako prvo morate znati kako i na koji način naš organizam troši uopšte sve te kalorije koje unesemo u toku dana.Osnovna stvar koju morate znati je koliko iznosi vaš bazalni metabolizam

Među najčešće sindrome prenaprezanja sportista spada sindrom bolne prepone. Ovaj sindrom je karakterističan za određene sportove kao što su fudbal, ragbi, sportovi sa preskocima, sportovi u kojima su velikom ponavljanom stresu izloženi mišići primicači, pravi i kosi trbušni mišići.

Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus (šećerna bolest) predstavlja hronično progresivno oboljenje koje se karakteriše hiperglikemijom (povišenim šećerom u krvi) i drugim biohemijskim poremećajima koji nastaju zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze, masti i belančevina. S obzirom na to da je ovo oboljenje koje u osnovi zahteva promenu načina života, prvenstveno ishrane i fizičke aktivnosti, na osnovu (najčešće) loše regulisane bolesti, stiče se utisak da obolelima ishrana predstavlja problem, kako zbog nedovoljno informacija, tako i zbog nemogućnosti poštovanja istih. Zbog toga u nastavku možete pročitati osnovne smernice vezane za ishranu osoba obolelih od šećerne bolesti.

Osteoartritis ili artroza kako se često naziva, predstavlja najčešću reumatsku bolest modernog doba. Zahvata srednju i stariju životnu dob. Preko 80% ljudi iznad 75. godine života boluje od artroze zglobova, a kod žena one su učestalije.

Propriocepcija je sposobnost svesnog ili nesvesnog prepoznavanja položaja sopstvenog tela u prostoru. Propriocepcija štiti zglobove od prekomernih i nepravilnih pokreta koji dovode do nastanka povrede. Predstavlja sistem ravnotežnih vežbi koje se izvode na nestabilnim površinama (lopte, ploče). Osnovni princip na kojem su vežbe zasnovane je stimulacija održavanja ravnoteže u različitim položajima ili pri različitim pokretima. Propriocepcija se koristi u rehabilitaciji povrede ali i u pevenciji nastanka povrede.