Diskus hernija je dijagnoza koja se daju u slučaju kada postoji ozbiljan problem sa intervertebralnim diskom - jastučićem koji se nalazi između dva kičmena pršljena.
Disk je građen kao krofna – spolja je tvrđi dok je iznutra kao žele. Do iskliznuća diska dolazi kad se ovaj želinast materijal probije kroz friboznu opnu diska. U zavisnosti od lokalizacije diskus hernije može ili ne mora doći do pritiska na nerve (preciznije na početke nerava tzv korene). Mnogi ljudi nemaju simptome i pored prisutne hernijacije diska jer nema pritiska na nerve i zato ni ne znaju da imaju ovaj ozbiljan problem. Sa druge strane, ako postoji pritisak na korenove nerava javljaju se dobro poznati simptomi: bol, utrnulost ili slabost noge ili ruke. Većina hernijacija dešava se u donjem delu kičme (lumbalnom) kada se javljaju simptomi u jendoj ili obe noge, a ako se javi u vratnom delu kičme, onda su tegobe vezane za jednu ili obe ruke.
Najčešći simptomi diskus hernije su:
- Bol. Ako postoji hernijacija diska u lumbalnom delu kičme onda se bol najviše oseti u donjem delu leđa, zadnjoj loži i u potkolenicama. Nekad se bol javlja i u stopalu. Ako je hernija u vratnom delu kičme onda je najjači bol u ramenu. U svakom sluačju bol se intenzivira pri naglim pokertima, u određenim položajima kičme, čak i pri kijanju ili kašljanju.
- Utvrnulost ili mravinjanje. Ovi simptomi vezani su za pritisak na senzitivne korenove – nerve koji prenose osećaje sa kože. Isto se dešava kad nam utrne noga na kojoj sedimo – to je taj osećaj, samo je u tom slučaju prolazan, a u slučaju hernije ovo je prilično loš znak.
- Slabost mišića. U poodmakloj fazi hernijacije diska dolazi do slabosti mišića. Ovo čak može dovesti do nemogućnosti hodanja ili stajanja, ili ako se radi o cervikalnoj kičmi o nemogučnosti da držite predmete ili da ih podižete.
Uzroci hernijacije diska su najčešće sporo, postepeno propadanje diska. Kako starimo tako se smanjuje procenat vode u samom disku što ga čini manje elastičnim i zato manje otpornim na svakodnevne zahteve koje mu postavljamo tokom savijanja kičme. Naročito ako povećamo zahteve za njegovu fleksibilnost kao pri intrenzivnom treningu, oštećenje diska se ubrzava i hernijacija može nastati i u mladosti. Retko, snažna trauma može da uzazove hernijaciju diska.
Sve u svemu, glavni faktori za nastanak diskus hernije jesu:
1. godine – diskus hernije najčešće nastaju izmeđi 35-45. godine.
2. telesna težina – gojaznost predstavlja i veći pritisak na intervertebralne diskove.
3. zanimanje – osobe sa fizički zahtevnijim poslovima (ili sportovima) ranije će oboleti od diskus hernije.
Kad treba da posetite doktora?
Diskus herniju ne možete sami dijagnostikovati. Simptomi će vas odvesti lekaru a on će pomoću određenih dijagnostičnih procedura da proceni da li je zaista u pitanju ovo stanje. Simptomi koji govore u prilog diskus herniji i koji treba da vas nagnu da se javite lekaru su: bol koji se širi niz ruku ili nogu, a naročito ako je praćen trnjenjem ili slabošću mišića.
1. ako vam se naglo pogoršaju već postojeći simptomi
2. ako izgubite kontrolu nad pražnjenjem mokraće ili creva
3. ako izgubite osećaj u nozi/ruci
Pacijente sa diskus hernijom treba da pregleda neurolog i da tom prilikom proveri reflekse, mišićnu snagu, sposobnost hodanja, osećaj dodira i bola. Ponekad pregled treba da bude dopunjen nekom od imidžing tehnika kao što su rtg, CT ili NMR snimak kičme. Takođe, pregledom
Terapija diksus hernije može biti simptomatska (smanjenje bola i nelagodnosti). U tom smislu uzimaju se lekovi protiv bolova koji će u 90% slučajeva smanjiti tegobe, ali ne i uzrok tegoba. Lekar vam takođe može prepisati lekove za neurološki bol, mišićne relaksante ili injekcije kortizona. Fizikalna rehabilitacija je takođe obavezan tretman diskus hernije. Fizijatar treba da vam objasni položaje i vežbe koje će olakšati vaše tegobe a koje će sprečiti dalju hernijaciju diska. Takođe treba da znate i koje vežbe smete da radite, kao i koje vežbe morate da radite da bi stabilizovali kičmu i sprečili dalje povrede. Hirurško rešavanje problema uzima se u obzir kad simptomatska terapija nema efekta, kada prolabirani disk pritiska samu kičmenu moždinu, ako henrijacija dovodi do poremećaja stajanja i hoda. U većini slučajeva operacijom se odstrani samo deo diska koji „viri“, pomekad se stabilizuje kičma, a komplikovanijim operacijama može se čak i zameniti ceo disk veštačkim.
