You are here

Povećanje produkcije dopamina prirodnim putem

 

 

Dok veoma lako možemo objasniti kako zdrava ishrana i vežbanje utiču na telesnu težinu, manje su nam poznati efekti koje pojedine supstance u mozgu mogu imati na gubljenje težine. Mozak koristi neurotransmitere kao što je dopamin da reguliše mentalne funkcije i komunicira sa svojim telom - na taj način utiče na psihičko i fizičko blagostanje (stimuliše metabolizam, podržava cirkulatorni sistem, otklanja depresiju i reguliše protok informacija u mozgu). Kako ustvari dopamin utiče na telesnu težinu?

U avgustu 2009. u članku u "European Journal of Neurology," istraživači su pokazali da su osobe koje pate od Parkinsonove bolesti na terapiji koja pospešuje nivoe dopamina imale tendenciju da gube na težini, srazmerno terapijskim dozama lekova. U decembru 2008. studija u časopisu "Nutrition & Metabolism," ukazuju da mozak koristi dopamin kao signal telu da prestane da jede, te tako nizak nivo dopamina može igrati ulogu u prejedanju za osobe sa genetskom predispozicijom ka niskom nivou dopamina.

Srećom, na prirodan način možemo uticati na produkciju dopamina, jednostavno, u par koraka. Određene grupe namirnica mogu pomoći u tome.

Proteini - sastavljeni od aminokiselina, koje su neophodne za proizvodnju dopamina. Uključivanjem u ishranu namirnica kao što su riba, jaja, piletina, ćuretina i crveno meso obezbeđuje se kontinuirani priliv aminokiselina koje su neophodne za sintezu dopamina. Riba je dodatno povoljna zbog visokog sadržaja omega 3 masnih kiselina koje povoljno utiču na moždane funkcije.

Određene vrste povrća posebno su dobar izvor aminokiselina koje podstiču proizvodnju dopamina. Cvekla u ishrani omogućava snabdevanje betainom, aminokiselinom koja pomaže u regulaciji neurotransmiterskih sistema u mozgu. Pošto funkcioniše kao vrsta antidepresiva, betain ne samo da pomaže proizvodnju dopamina, već može obezbediti dodatni moralni podsticaj. Zeleniš, brokoli, artičoka i karfiol je povrće koje karakteriše visok nivo folata, dok su pojedine vrste pasulja, pored tirozina bogate i levodopom koja direktno pospešuje produkciju dopamina.

Banane su najveći izvor tirozina, čija koncentracija raste sa sazrevanjem - kako postaju slađe ujedno postaju moćnije. Tirozin stimuliše produkciju dopamina, poboljšava memoriju i pažnju. Jabuke kao bogate kvercentinom koji je moćan antioksidant pokazuju značajnu ulogu u prevenciji neurodegenerativnih bolesti upravo pospešivanjem produkcije dopamina u mozgu. Lubenica, kao odličan izvor vitamina B6 je snažan stimulator produkcije dopamina.

Sirovi badem, orasi, susam i semenke bundeve koje u toku dana unosimo kao užinu takođe mogu pomoći u regulaciji nivoa dopamina. Bademi, seme susama i bundeve kao i avokado, nemasno mleko, pasulj, su namirnice bogate tirozinom koji je prekursor dopamina, dok su orasi i semenke suncokreta bogati vitaminom E.

Pšenične klice snabdevaju organizam esencijalnom aminokiselinom fenilalanin, koji se u svom metaboličkom putu konvertuje u tirozin, koji zatim podstiče dodatno oslobađanje dopamina.

Nekoliko začinskih biljaka poznate su po tome da pomažu regulaciju nivoa dopamina. Ovde spadaju kopriva, ženšen, crvena detelina, i pepermint. Najbolje ih je konzumirati kao čajeve ili dodatke istim.

Tirozin, plus nekoliko vitamina, kao što su C i E, kao i gvožđe, folna kiselina i niacin pomažu oslobađanje dopamina. Neki lekari preporučuju suplementaciju vitaminom B6 i L-fenilalaninom, ali, ne na svoju ruku već uz njihovu saglasnost.

Količina hrane takođe može uticati na nivo dopamina. Pacijenti na operaciji želuca bajpasom pokazuju viši nivo dopamina, navodi se u studiji objavljenoj marta 2010 u časopisu "Obesity Surgery." Povećanje nivoa dopamina proporcionalno je gubitku težine posle bajpasa. Prema tome, iako postoje dokazi da je viši nivo dopamina prouzrokuje gubitak težine, nivo dopamina može jednostavno zavisiti od toga koliko hrane unosimo u organizam.

Vežbanje povećava nivo kalcijuma u krvi, što stimuliše proizvodnju dopamina i preuzimanje od strane mozga. 30 do 60 minuta hodanja, plivanja ili trčanja dnevno je sasvim dovoljno za pokretanje sinteze dopamina.

 

 

Mozak koristi vrlo malo dopamina u toku sna pa redovnih osam sati omogućava redovno snabdevanje dopaminom u toku noći.

Studije pokazuju da viši nivoi dopamina mogu pomoći u boljoj kontroli same ishrane, međutim, iako veza postoji, još uvek je potrebno više istraživanja kako bi se direktno povezao veći nivo dopamina i gubitak težine kod zdravih ljudi. Jedno je sigurno, od pravilne ishrane i redovnog vežbanja sigurno će biti koristi, bez obzira na mehanizam kojim se to postiže!

Literatura korišćena u izradi teksta:

1: Yarnell S, Oscar-Berman M, Avena N, Blum K, Gold M. Pharmacotherapies for Overeating and Obesity. J Genet Syndr Gene Ther. 2013 Apr 1;4(3):131.

2: Volkow ND, Wang GJ, Baler RD. Reward, dopamine and the control of food intake: implications for obesity. Trends Cogn Sci. 2011 Jan;15(1):37-46.

3: McGuire SO, Sortwell CE, Shukitt-Hale B, Joseph JA, Hejna MJ, Collier TJ. Dietary supplementation with blueberry extract improves survival of transplanted dopamine neurons. Nutr Neurosci. 2006 Oct-Dec;9(5-6):251-8.

Goranadoktorkaprofile_pic