Anaerobna sposobnost predstavlja ukupnu količinu metaboličke hemijske energije koja se proizvodi delovanjem anaerobnih energetskih sistema. Ona zavisi od genetskih predispozicija, starosti sportiste, pola, morfoloških karakteristika i trenažnog stanja. Merenje anaerobne sposobnosti dominantno se izvodi kod sportista koji zahtevaju maksimalno ispoljavanje energije u kratkom vremenskom intervalu od nekoliko sekundi do oko 6 min.
Osnovni izvor energije u našem organizmu za mnoge ćelijske procese kao i za kontrakciju mišića je ATP (adenozin-trifosfat). ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze. Glavno gorivo za sintezu ATP-a čine glukoza i masne kiseline. ATP ne može biti uskladišten. Zbog toga njegova potrošnja mora da sledi odmah nakon sinteze.
Nekoliko različitih izvora energije ili supstrata je dostupno telu za sagorevanje i za pomoć u novoj proizvodnji i reprodukciji ATP-a. Kao najvažniji energetski izvori mogu se izdvojiti kreatin fosfat, a potom masti, ugljeni hidrati i proteini.
Anaerobni energetski sistemi
To su sistemi koji se odnose na metaboličke puteve koji se odvijaju u citoplazmi ćelija i učestvuju u proizvodnji adenozin trifosfata (ATP) bez prisustva kiseonika. Razlikuju se fosfokreatinski i glikolitički sistem. Energija za sve aktivnosti trajanja kraćeg od 8-10 sekundi dobija se korišćenjem fosfokreatinskog sistema. Sa druge strane, energija za aktivnosti dužeg trajanja, od 10-ak sekundi do 2 minuta, dobija se anaerobnim razlaganjem ugljenih hidrata uz mali doprinos fosfokreatinskog sistema. Tranzicija iz jednog u drugi anaerobni sistem nije jasna već se postepeno događa sa porastom dužine trajanja aktivnosti. Glikogen koji je deponovan u ćeliji omogući će energiju za prvih desetak minuta rada mišića, dok će glukoza i slobodne masne kiseline iz krvi, dominirati tek posle tridesetak minuta rada mišića.
ATP i CP čine fosfageni sistem. Kreatin fosfat se razlaže i oslobađa fosfate i energiju koja se koristi za ponovnu produkciju ATP-a. Fosfageni sistem funkcioniše u prisustvu ili bez prisustva kiseonika, ali pošto nije zavisan od kiseonika u literaturi se navodi da je sistem anaerobni. Koncentracije ATP-a traju svega nekoliko sekundi, a CP potpomaže dodatnih 5 do 8 sekundi. Kombinovano, ATP-CP se može održavati od 3 do 15 sekundi i upravo u tom periodu je najveći potencijal u ispoljavanju maksimalne snage. Anaerobna glikoliza je predominantan energetski sistem koji se koristi za maksimalne napore u trajanju od 30 sekundi do 2 minuta. I to je drugi najbrži način da se resintetiše ATP. Za svaki molekul glikoze, u procesu glikolize nastaju po 2 molekula ATP-a.
Anaerobni trening
Redovan anaerobni trening poboljšava toleranciju na poremećaje acido-baznog statusa tokom vežbanja visokog intenziteta i unapređuje sposobnost oporavka.
Tokom oporavka fosfokreatin se brzo resintetiše pri čemu će polovina ukupne količine resintetisati nakon 30 sekundi, dok sa druge strane uklanjanje laktata u mišićima predstavlja proces koji se dosta sporije odvija. Sumarno, upotreba fosfokreatina i anaerobne glikolize kao dva važna energetska procesa isključivo zavisi od dužine trajanja, intenziteta i vrste fizičke aktivnosti.
Prednost anaerobnog energetskog sistema je što je u svakom trenutku dostupan i efikasan u smislu brzog dobijanja potrebne energije. Nedostaci bi bili limitiranost, i kratka upotrebljivost jer služi za proizvodnju energije koja je dovoljna za samo 2-3 minuta. Najveći nedostatak ovog sistema i anaerobne glikolize svakako je nastanak metaboličkih nusprodukata mlečne kiseline, koja značajno snižava PH, snižavajući tako dalju proizvodnju ATP-a.
Foto: Pixabay
