Katarakte su zamućene (prozirne) oblasti koje se razvijaju u očnom sočivu. Sočivo bi normalno trebalo da bude jasno. Međutim, kod katarakte, zahvaćeno sočivo postaje kao mat staklo.
Očno sočivo se nalazi odmah iza zenice, što je otvor u obojenom delu oka (iris). Njegov posao je da fokusira sliku onoga što vidite na zadnji deo oka. Sačinjeno je od vode i proteina i obično je čisto zbog načina na koji je protein raspoređen. Sa starenjem i drugim uzrocima katarakte, neki od proteina se mogu 'skupiti' i to počinje da zamagljuje sočivo.
Vremenom, ovo otežava uočavanje. Stvari se pogoršavaju postepeno i sočivo sa godinama gubi boju, dobijajući braonkastu nijansu koja može uticati na vid boja, a takođe može učiniti čitanje manje jasnim.
Katarakta je postepena promena, koja počinje unutar sočiva. Postoje tri različita obrasca formiranja katarakte:
Nuklearna katarakta se formira duboko u centralnom delu sočiva. Nuklearna katarakta je obično povezana sa starenjem.
Subkapsularna katarakta se formira na zadnjem delu sočiva (ovo se takođe naziva zadnja subkapsularna katarakta). Ljudi sa dijabetesom ili oni koji uzimaju steroidne lekove imaju veći rizik od razvoja subkapsularne katarakte.
Kortikalna katarakta počinje belim, klinastim zamućenim oblastima koje počinju na spoljnim ivicama (periferiji) sočiva, i postepeno se protežu ka centru na način nalik na krak.
Vrste katarakte
Simptomi katarakte uključuju:
-
Zamagljen vid.
-
Tačke prilikom gledanja.
-
Oreoli oko jakog svetla - na primer, ulična svetla.
-
Vidite slabije u jako osvetljenim prostorijama ili na suncu.
-
Lako vas zaslepljuju jaka svetla kao što su farovi nadolazećeg automobila.
-
Ispiranje ili bledenje boja.
-
Tokom godina, vaš vid se može postepeno pogoršavati.
-
Oštećenje vida se ne koriguje naočarima.
U zavisnosti od težine katarakte, efekat na vaš vid može da varira od blago zamagljenog vida do potpunog gubitka vida u zahvaćenom oku.
Ukoliko posumnjate na postojanje katarakte javite se svom lekaru.
Izvor:
