Svi automatski bežimo od holesterola. Mnogobrojne kampanje za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova učinili su ovu supstancu veoma “lošim momkom”.
Šta je u stvari holesterol i da li on ičemu služi osim da nam začepljuje arterije?
Holestrol je meka, supstanca koja na oko liči na vosak a nalazi se u svim delovima našeg tela. Holesterol se nalazi u mozgu i drugim delovima nervnog sistema, kao i u koži, mišićima, jetri, srcu. Iz holestrola se u jetri sintetišu vitamin D, hormoni, žučna kiselina (neophodna za varenje masti).
Iako holesterol unosimo hranom, obzirom na važne fiziološke funkcije on sintetiše i u jetri. Prema tome ako ne unosimo dovoljno organizam ga sam stvara da bi gaa bilo dovoljno za organizam.
Kada pojedemo neku namirnicu koja sadrži holestrol (a to su uglavnom namirnice životinjskog porekla – seti te se zlokobnog žumanca) on se u daljem metabolizmu vezuje za proteine i trigliceride (drugi oblik masti) i stvara tzv. lipoproteine HDL (dobar holestrol jer štiti od stvaranja naslaga na krvnim sudovima) i LDL (loš holestrol jer dovodi do stvaranja naslaga na zidovima krvnih sudova).
Otprilike jedna četvrtina ljudi u razvijenim zemljama ima povišene nivoe holesterola. Zanimljivo je ad povišen nivo holestrola može biti i posledica loše ishrane i gojaznosti u detinjstvu.
Ako želite da smanjite nivo holestrola u krvi onda svakako trebate promeniti način ishrane. Potrebno je da uzimate što više svežeg i kuvanog povrća. Integralni pirinač kao i integralna peciva takođe imaju velike količine vlakana, materija koje smanjuju apsorpciju holestrola.
Namirnice bogate holestrolom treba uzimati veoma umereno, ali ih ne treba u poptunosti izbegavati jer će to izazvati povećanu sintezu holesterola u krvi. Prema tome poruka svima koji beže od žumanca kao izvora holesterola možemo slobodno reći da zaista nema potrebe za tim. čak i ako imate povišen holesterol možete jesti žumanca, ali naravno umereno (kao i inače, umerenost je ključ). Treba naravno izbegavati žute sireve, pavlaku, kajmak ali pre svega prženje hrane, naročito u dubokom ulju. Prema tome pažnju pre svega treba fokusirati, kako smo ranije naveli, na povećan unos vlakana (povrće) kao i na povećan unos nemasnih izvora proteina kao što su nemasni sir, piletine, ćuretina, belance, morska riba... Takođe treba povećati u unos voća bogatog antioksidantima koji će sprečiti ili bar umanjiti pretvaranje LDL u njegovu opasnu oksidovanu formu. Ako već niste počnite da jedete veće količine borovnica, kivija, nara, grožđa, šljiva, kajsija, banana. Za sebe možete puno uraditi i ako povećate unos dobrih masti iz orašastog voća naročito, kao i lanenog ulj, ulja uljane repice, maslinovog ulja. Ipak ulja uzmajte sa oprezom, do tri kašike na dan kako ne biste prekoračili dozvoljeni dnenvi unos masti.
Fizička aktivnost značajno umanjuje nivo holesterola u krvi te je svakako preporučena svima.
