Da li ste nekada razmišljali da li postoje i koje su razluke u terminima i procesima učenja i pamćenja. Iako su blisko povezani koncepti, razlika u ova dva procesa postoji. Učenje je sticanje veštine ili znanja, dok je pamćenje izraz onoga što ste stekli. Druga razlika je brzina kojom se te dve stvari dešavaju. Ako novu veštinu ili znanje stičete polako i mukotrpno, to je učenje.
Mozak je organ koji je odgovoran za ono što nazivamo psiha, a nju karakterišu psihičke funkcije u koje spadaju: svest, pažnja, opažanje, mišljanje, osećanje, volja, nagoni i motivi, učenje i pamćenje. Pamćenje je fundamentalni mentalni proces, a bez pamćenja ne možemo ništa osim jednostavnih refleksa i stereotipnog ponašanja.
Pamćenje definišemo kao promenu ponašanja izazvanu iskustvom, a učenje definišemo kao proces sticanja pamćenja. Prema ovim definicijama, postoje različite vrste pamćenja. Neka sećanja, kao što su ona koja se tiču događaja i činjenica, dostupna su našoj svesti; ova vrsta memorije se naziva „deklarativno pamćenje“. Međutim, drugi tip memorije, nazvan „proceduralna memorija“, nije dostupan svesti. Ovo je memorija koja je potrebna, na primer, za korišćenje prethodno naučene veštine. Vežbanjem možemo poboljšati svoje veštine. Sa treningom će se poboljšati sposobnost igranja tenisa, na primer. Deklarativna memorija i proceduralna memorija su nezavisne. Ima osoba sa oštećenom deklarativnom memorijom čija je proceduralna memorija potpuno pošteđena.
Još jedna važna podela, koju je prvi predložio Vilijam Džejms (1890), razlikuje memorijske podkomponente duž vremenske dimenzije trajanja, pa prema tome razlikujemo ultrakratko, kratkoročno i dugoročno pamćenje. Ultrakratko pamćenje traje par sekundi do par minuta (primeri: zadržavanje slika predmeta u pokretu, svetlosni snop u mraku, itd.). Kratkoročno pamćenje je sposobnost upamćivanja manjeg broja elemenata (reči, broja, slova, znakova) u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Dugoročno pamćenje traje od nekoliko dana, preko par godina, do toga da traje doživotno, zavisno koliki trag ostavi.
Učenje, kao posebna forma pamćenja predstavlja aktivno ponavljano upamćivanje sa ciljem da se informacija trajno zadrži u sećanju. Dakle suština učenja je u ponavljanju i sticanju dugoročnog pamćenja.
Neuronaučnici smatraju da pamćenje zahteva promene u mozgu. Najpopularnije mesto za skladištenje memorije je sinapsa, gde nervne ćelije (neuroni) komuniciraju. Drugim rečima, smatra se da je promena u efikasnosti prenosa u sinapsi (sinaptička plastičnost) uzrok pamćenja. Veruje se da određeni obrazac sinaptičke upotrebe ili stimulacije, nazvan kondiciona stimulacija, izaziva sinaptičku plastičnost.
Učenje i pamćenje su jedna od najintenzivnije proučavanih oblasti u sklopu neuronauke.
Izvor:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4248571/
