Prema definiciji svetske zdravstvene organizacije (WHO) probiotici predstavljaju žive mikroorganizme koji primenjeni u adekvatnim količinama pružaju zdravstvenu korist. Probiotici se nastanjuju duž sistema organa za varenje pre svega , a ima ih i u urogenitalnom traktu žena, nosnoj šupljini, konjuktivi oka. U širem kontekstu, probioticima nazivamo sve proizvode koji sadrže aktivne bakterije čijom primenom ostvarujemo povoljan efekat na organizam.
Interes za probioticima raste velikom brzinom, intenzivno se sprovode ispitivanja njihovog dejstva na digestivni trakt, urogenitalni trakt kod žena, alergiju, infekcije disajnih puteva kod dece, a u toku je i veliki broj studija koji se bavi ostalim pozitivnim dejstvima gde se posebno ističe prevencija pojedinih tipova karcinoma ( karcinoma debelog creva ). Najvažnija osobina probiotika je njihovo inhibitorno dejstvo na razmnožavanje štetnih mikroorganizama, čime aktiviraju i pomažu peristaltiku creva, podstiču apsorpciju nekih hranljivih materija i pokreću niz drugih efekata u organizmu koji rezultuju jačanjam imunog sistema. Pogrešne navike u ishrani, kao što je konzumiranje masne i začinjene hrane i alkohola, upotreba antibiotika i drugih lekova, izlaganje stresu, starenje, izloženost toksinima, dovode do smanjenja broja ovih bakteria u digestivnom traktu i remećenja postojeće ravnoteže između “dobrih” i “loših” bakterija. Probiotike u organizam unosimo pre svega ishranom.
Jogurt je najpoznatiji izvor probiotika , “dobrih bakterija”, laktobacilusa i bifidobakterija u ishrani. One održavaju balans organa za varenje, smanjuju nadimanje i gasove u stomaku, regulišu dijareju i opstipaciju i ostale digestivne probleme a istraživanja sugerišu da jogurt može olakšati simptome laktozne intolerancije. Posebno su značajne vrste obogaćene živim kulturama, mada, običan jogurt ( kao I kiselo mleko ) već pokazuju povoljne efekte na digestivno zdravlje.
Kefir je po ukusu i strukturi sličan jogurtu, a sadrži značajne probiotske kulture i nekoliko vrsta kvasca. Kefir je, zapravo, fermentisano mleko koje mogu koristiti osobe koje ne podnose laktozu, jer se mleko lakše vari usled fermentacije. Poput jogurta, kefir je bogat vitaminima B grupe a sadrži i vitamin E.
Fermentisani meki sirevi, kao što je gauda, sadrže laktobacilus koji je dovoljno izdržljiv da preživi prolazak kroz digestivni trakt domaćina ( preživi dejstvo želudačne kiseline ). Pored toga, sir može biti nosač za probiotike koji jačaju imuni sistem.
Kiseli kupus sadrži leuconostoc, pediococcus i lactobacillus, bakterije koje nastaju fermentacijom ( kišeljenjem ) kupusa te kiseli kupus predstavlja možda najjači prirodni probiotik koji pomaže radu digestivnog trakta i na taj način ( u sadejstvu sa mnoštvom vitamina koje sadrži ) učestvuje u prevenciji nastanka ranice na želucu, gastritisa, a po novijim istraživanjima i prevenciji pojedinih vrsta karcinoma.
Miso supa, popularan doručak u Japanu, puna je probiotskih bakterija, sadrži više od 160 vrsta. Ova supa ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanata. U našim uslovima, može se napraviti sastojcima iz prodavnica zdrave hrane, od povrća, algi, pečuraka.
Tempeh je tradicionalni proizvod dobijen fermentacijom soje, koji sadrži prirodne antibiotike dok većina izoflavona i većina saponina, koji su veoma korisni sastojci soje, ostaju potpuno očuvani. Osim toga, tempeh je veoma bogat proteinima , pa se koristi kao zamena za meso, te je posebno zanimljiv veganima i vegetarijancima. Po ukusu je sličan pečurkama, a može se napraviti i u kućnim uslovima.
Probiotici u kiselim krastavčićima, ili uopšte namirnicama iz turšije su takođe odličan izvor korisnih bakterija u ishrani. Važan faktor u ovakvom načinu dobijanja probiotika jeste morska so, koja podstiče rast ovih bakterija.
Dok namirnice bogate probioticima sadrže žive bakterije, prebiotici su nesvareni delovi hrane (najčešće oligosaharidi) koji hrane dobre bakterije koje već žive u digestivnom sistemu. Prebiotici u ishrani su u špargli, bananama, ovsenoj kaši, crvenom vinu, medu, i mahunarkama. Prebiotici pojačavaju dejstvo probiotika jer deluju sinergistički kada se nađu zajedno u ishrani.
Probiotici su takođe dostupni i kao dopuna ishrani u kapsulama, koji su lako dostupni za korišćenje i efikasni, jer savremeni preparati danas sadrže prohumane vrste probiotika, koje čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno. Ipak, nije zgoreg konsultovati se sa lekarom pre upotrebe.
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Dai C, Zheng CQ, Jiang M, Ma XY, Jiang LJ. Probiotics and irritable bowel syndrome. World J Gastroenterol. 2013 Sep 28;19(36):5973-5980.
2: Pot B, Foligné B, Daniel C, Grangette C. Understanding immunomodulatory effects of probiotics. Nestle Nutr Inst Workshop Ser. 2013;77:75-90.
3: Nambudiri VE, Bigby ME. Practicing Prevention With Probiotics. JAMA Dermatol. 2013 Oct 9.
4: Levkovich T, Poutahidis T, Smillie C, Varian BJ, Ibrahim YM, Lakritz JR, Alm EJ, Erdman SE. Probiotic bacteria induce a 'glow of health'. PLoS One. 2013;8(1):e53867.
