Probiotici su živi mikroorganizmi (bakterije i gljivice - kvasnice) koji povoljno utiču na zdravlje našeg organizma. Bakterije (laktobacili i bifidobakterije) i gljivice - kvasnice (Saccharomyces boulardii) mogu se naći u mnogim delovima tela, uključujući creva.
Iako ljudi često misle o bakterijama i drugim mikroorganizmima kao o štetnim, mnogi su zapravo korisni. Neke bakterije pomažu u varenju hrane, uništavaju štetne ćelije, ili proizvode vitamine.
Kako funkcionišu probiotici?
Glavni zadatak probiotika je održavanje prirodne ravnoteže u telu. Kada ste bolesni, povećava se broj loših bakterija. To izbacuje telo iz ravnoteže. Dobre bakterije rade na borbi protiv loših bakterija i uspostavljaju ravnotežu u telu, čineći da se osećate bolje. Dobre bakterije vas održavaju zdravim tako što podržavaju vašu imunološku funkciju i kontrolišu upalu. Ovaj čin balansiranja se prirodno dešava u telu sve vreme. Zapravo, ne morate uvek da uzimate probiotske suplemente da bi se to desilo. Dobre bakterije su sastavni deo tela. Svakodnevna dobro izbalansirana ishrana bogata vlaknima pomaže u održavanju adekvatnog broja dobrih bakterija.
Vrste probiotika
Postoji mnogo vrsta bakterija koje se mogu smatrati probioticima. Ali najčešće korišćene bakterije kao probiotici su laktobacili i bifidobakterije.
Lactobaciluss stimuliše rad sistema za varenje, posebno pomaže osobama koje su netolerantne na laktozu. Obzirom da je osnovna bakterija koja se koristi u proizvodnji jogurta pa je on i jedan od boljih izvora ove bakterije
Bifidobacterium se takođe nalazi u mlečnim proizvodima. Može pomoći u ublažavanju simptoma sindroma iritabilnog creva i nekih drugih stanja.
Ovde treba pomenuti i Saccharomyces boulardii - kvasnicu koja se nalazi u nekim probioticima. Pomaže u borbi protiv dijareje i drugih problema sa varenjem.
Primena probiotika
Između ostalog, probiotici pomažu u transportu hrane kroz creva utičući na nerve koji kontrolišu pokrete creva. Neka uobičajena stanja koja se tretiraju probioticima su: sindrom iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva, infektivna dijareja (uzrokovana virusima, bakterijama ili parazitima), dijareja uzrokovana antibioticima.
Postoje neka istraživanja koja pokazuju da su probiotici korisni za poremećaje u drugim delovima tela. Navode se poboljšanja kod nekih kožnih problema (kao što je ekcem), za sprečavanje alergija i za zdravlje usne duplje.
Mogu li se dobiti probiotici iz hrane?
Možete povećati korisne mikrobe u svom telu iz hrane koju konzumirate. Određene namirnice sadrže probiotike i mogu biti od koristi za zdravlje vaše crevne flore. Te namirnice su: jogurt, kefir, sirevi (mocarela, čedar, gauda, švapski sir), kiseli krastavci, kiseli kupus.
Postoje li rizici u vezi sa konzumiranjem probiotskih suplemenata?
Malo verovatno, ali su moguće neke neželjene reakcije: razvijanje infekcije, otpornost na antibiotike, štetno delovanje nekih pomoćnih supstanci iz probiotičkog suplementa.
Da li treba uzimati probiotike tokom antibiotske terapije?
Antibiotici su često potrebni za borbu protiv infekcija. Međutim, dok antibiotici ubijaju loše bakterije, oni takođe uništavaju i dobre bakterije u telu. Neke osobe razvijaju stanja poput dijareje zbog uzimanja antibiotika. Kod drugih može doći do toga da loše bakterije nasele creva, kao što je Clostridium difficile. Suplementacija probioticima tokom uzimanja antibiotika dovodi do ponovnog naseljavanja dobrih bakterija koje su antibiotici uništili.
Pre nego što počnete sa bilo kojim suplementom, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom. Razgovor je uvek važan kada je u pitanju vaše zdravlje.
Literatura
- Gary B. Huffnagle and Sarah Wernick, The Probiotics Revolution - The Definitive Guide to Safe, Natural Health Solutions Using Probiotic and Prebiotic Foods and Supplements, 2007.
- Adriano Brandelli, Probiotics: Advanced Food and Health Applications, Elsevier Science, 2021.
