Opšte je poznato da su svi delovi masline korisni; koštica, list, komina, ali maslinovo ulje koje se dobija iz ploda masline je najčešće korišćen proizvod. Maslinovo ulje se koristi u zdrastvene svrhe, za masažu i u kozmetici.
Masalinovo ulje je najbolje koristiti kao preliv za sirova jela, salate. Ono je takođe pogodno i za kuvanje i przenje jer je najstabilnije od svih masnoća. Njegova temperatura dimljenja je 210 stepeni C a to je znatno više od temperature potrebne za prženje i pečenje. Takođe se ne razgrađuje brzo kao ostala ulja, grejanjem se ne menjaju njegova svojsvojstva i sadrži stabilizatore kjoji štite hranu od gubljenja hranljivih sastojaka prilikom kuvanja.
Najbolje među maslinovim uljima je devičansko maslinovo ulje, koje se dobija jednostavnim filtriranjem maslina, pri čemu blagotvoran sadržaj sastojaka ostaje maksimalno sačuvan. Korišćenjem maslinovog ulja smanjuje se rizik srčanih oboljenja, povećava pervencija od karcinoma, ojačava imunološki sistem. Maslinovo ulje ima i protiv upalna svojstva, blagotvorno deluje na želudačnu sluznicu. Maslinovo ulje sadrži nezasićene masne kiseline, koje su važne za moždane aktivnosti, nesmetan prenos informacija u mozgu pomoću neurotransmitera, daje energiju. Nerafinisano maslinovo ulje usporava neke efekte starenja. Ono sadrži polifenole koji se bore protiv slobodnih radikala a koji su povezani sa starenjem organizma, slabljenjem imunog sistema, srčanih oboljenja i kancera. Iz tog razloga verovatno ljudi iz mediteranskih krajeva imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i dug životni vek. Maslinovo ulje štiti ćelije od slobodnih radikala koji se javljaju u metabolickim procesima i time se usporava proces starenja.
Maslinovo ulje pomaže u regulisanju probave i smanjenju želudačne kiseline. Kliničke studije su pokazale da maslinovo ulje ima veliku apsorbciju iz sluzokože creva, vaznu ulogu u ublažavanju mnogih crevnih bolesti i pomaže u pravilnoj funkciji creva. Maslinovo ulje se takođe preporučuje i kao lek kod bolesti žuči i jetre.
1980 su objavljene studije o ulozi lipida u razvoju kostiju koji obogaćuju kosti sa mineralima. Nalazi su pokazali da su masti ( polinezasićene masne kiseline ) koje se uglavnom nalaze u maslinovom ulju od suštinskog značaja za razvoj skeleta. Ustanovljene su anatomske razlike u veličini, debljini i teksturi kostiju kod ljudi koji konzumiraju ulje. Znači oleinske kiseline igraju važnu ulogu u razvoju koštanog tkiva.
Maslinovo ulje možemo kupiti prema kvalitetu kao ekstra devičansko, devičansko i rafinisano maslinovo ulje. Najbolje je ekstra devičansko maslinovo ulje koje je tamnozelene boje a kiselost mu je ( izraženo u oleinskoj kiselini ) do 1% sto označava najkvalitetniji tip ulja. Devičansko maslinovo ulje se dobija na isti način kao i ekstra devičansko sa manjim nedostatcima u aromi. Kiselost ovog ulja je do 2%. Najslabijeg kvaliteta je rafinisano maslinovo ulje cija je kiselost do 5%. Njemu se dodatkom male kolicine ekstra devičanskog maslinovog ulja poboljšava aroma i boja. Takođe se može naći maslinovo sa raznim dodacima kao što su bosiljak, limunova korica đumbir, timijan, lovorov list, borovnica ruzmarin i mnogi drugi. Svaki od ovih dodataka oplemenjuje maslinovo ulje posebnom aromom.
