Svako ko je ikada ušao u teretanu da „nabaci koju kilu“ mišića, pre ili kasnije, je došao do zaključka da bi nabacio mišićnu masu, moraš nabaciti i odrđenu količinu telesne masti.
Bilderi imaju ovaj pristup već decenijama i logički je zaključiti da ako profesionalci koriste ovaj sistem onda će raditi i za rekreativce. Da je to stvarno tačno danas bi imali mnoštvo ljudi sa dosta mišićne mase, ali većina završi tako što samo nabaci salo na sebe – mišićna masa nekako izostane iz jednačine.
Razlog za ovo je vrlo jednostavan – profesionalni takmičari u bodybuilding-u su genetski frikovi i koliko god je ova rečenica izlizana to ne menja činjenice. Većina bildera ima mezomorfni telesni tip koji je idealan za građenje čiste mišićne mase, a skidanje sala dolazi samo od sebe.
Većina ljudi koji čitaju ovaj članak verovatno ne spada u ovu grupu, a mnogi ni ne žele da postignu izgled profi bildera. Većina ljudi samo želi da se oseća dobro, da budu zdraviji, snažniji i izgledaju dobro kad dođe vreme da se skine odeća na plaži. Provoditi mesece u teretani samo da bi se nabacilo deset kila sala viška, ne vodi ka ovim ciljevima.Ovakvi članci obično izazivaju kontraverzne reakcije i oprečna mišljenja, ali istina je – može se postići povećanje čiste mišićne mase bez dodavanja preterane količine telesne masti.
Potrebno je samo da obratite pažnju na par stvari koje gotovo redovno promaknu svima koji pokušavaju da postignu upravo ovaj cilj.
VIŠE TRENINGA – MANJE TRENINGA
Svake godine u ovo vreme u teretane dolaze takozvani „sezonci“ – ljudi koji su odlučili da se „srede za leto“ i naravno teretana je prvi izbor. Ovaj fenomen traje nekih dve do tri nedelje kada sezonci shvate da skidanje kila ne ide tako lako i trening u teretani odbacuju kao manje efikasan. Ovi zaključci se obično poklope sa prolepšavanjem vremena i ti isti sezonci odlaze na trim staze da pokušaju skinuti višak sa stomaka i zadnjice – džogingom.
Međutim, isti ti vežbači su u teretani proveli više vremena blejeći okolo ili sedeći po spravama čitajući fitness časopise. Njihov trening niti je bio dovoljno itenzivan niti dovoljno organizovan. Interesantno je da kada neko odluči da se bavi, recimo tenisom, niko ne ide sam da nauči kako se vežba nego unajme trenera koji ih nauči osnove. U teretani su svi stručnjaci – uostalom šta tu ima da se nauči. Digneš teg, spustiš teg.Ono što ljudima treba je da pronađu program po kojem će vežbati, da ih neko nauči kako se taj program sprovodi u delo. Ukoliko je nabacivanje mišićne mase bez dobijanja sala ili čak skidanje sala u isto vreme onda i sam program mora biti dovoljno intenzivan. Ovo znači trening sa velikim kilažama i velikim intenzitetom. Serije od 20 ponavljanja sa pilates tegovima nikom neće pomoći da postigne svoje ciljeve.
ZDRAVA ISHRANA JE PRAVILNA ISHRANA
i to za svaki cilj. Međutim, pojam zdrave ishrane je toliko ispomeran da ni određeni „stručnjaci“ u oblasti nutricionizma više ne znaju šta to tačno znači.
Vežbači koji pokušavaju da dodaju koju kilu mišića bez dobijanja sala treba da nauče koji je njihov telesni tip. Neki od nas lako dobijaju mišić, neki se lako goje, a neki ne mogu da dobiju ni kilogram, a da se pošteno ne napate. Naučite koji je vaš telesni tip i hranite se pravilno za vaš telesni tip. Kada je ishrana u pitanju ljudi previše komplikuju, a stvari bi trebalo činiti jednostavnijima, ne obrnuto.
DORUČAK NIJE NAJVAŽNIJI OBROK U TOKU DANA
U stvari doručak je samo jedan od dva najvažnija obroka u toku dana. Bilderi su odavno naučili kako da manipulišu svoje hormone i shvatili da je kontrola insulina najbitnija stvar koju mogu da urade da bi dobijali što više mišićne mase, a minimizovali nabacivanje sala.
Pošto su ugljeni hidrati (UH) glavni i odgovorni za lučenje insulina u telu tako se i mora birati strateški način unosa UH. Najpovoljnije vreme je za doručak i posle treninga. U ovim trenucima telu treba energija iz UH i gotovo je garantovano da ništa neće otići u salo. Ukoliko se ova praksa ukombinuje sa izbegavanje kompleksnih UH tokom ostalih obroka na dobrom ste putu da dobijate smao kvalitetnu mišićnu masu.
VIŠE TEGOVA = VIŠE MIŠIĆA
Još jedna od činjenica koju su bilderi shvatili pre više od veka.
Napredak u teretani se obično svodi na subjektivan osećaj samog vežbača. Telesna kilaža može da varira u toku dana, obimi mogu da variraju zavisno od napunjenosti mišića vodom – ali snaga mora da bude konstantna. Tačnije snaga mora da se povećava i to konstantno iz treninga u trening.Charles Poliquin je ovo nazvao Kaizen princip treninga snage. Čitav ovaj princip se svodi na mikrodoziranje opterećenja. Tačnije svakog sledećeg treninga treba na šipku da nabacite više tegova. Na žalost većina teretana nema manje tegove od 1.25kg.
Međutim, drugi vid napretka na ovom nivou je progresija u ponavljanjima. Onog trenutka kada se dođe do ciljanog broja ponavljanja onda povećati kilažu i proces kreće ponovo.
Stvar je u tome da vam verovatno treba trening sa tegovima, pogotovo ako hoćete da se sredite za nadolazeće leto. Samim time treba vam i pametan program vežbanja i ishrane, a najbolje mesto da pronađete sve ove i više informacija je Pansport forum.
