You are here

Tekstoteka

Ravna stopala - uzrok sportskih povreda

Stopalo gradi 26 kostiju, koje su podeljene u tri grupe: kosti nožja, kosti donožja i kosti nožnih prstiju. Stopalo trpi težinu celog tela. Ono ima oblik lučne poluge sa dva kraka kojima podiže i odbacuje telo pri hodu, trčanju i skakanju. Na donjoj strani stopala se nalazi uzdužni svod koga grade kosti stopala i zglobne veze između njih. On štiti mišiće, tetive, krvne sudove i nerve koji se anatomski nalaze na plantarnoj (donjoj) strani stopala da ne budu prignječeni uz podlogu.

23.4.2019

Šta činiti u slučaju povrede?

POVREDE U SPORTU - inicijalni tretman

 

Sastavni deo svakog trenažnog procesa jeste i momenat povređivanja. Kada se to desi važno je blagovremeno i adekvatno odreagovati kako bi se povreda ublažila i ograničila, jer će to praktično odrediti dalji tok lečenja i uticati na dužinu oporavka. Utvrđeno je da je pretreniranost, a ne akutna trauma, uzrok nastanka skoro polovine svih sportskih povreda. Najčešće je reč o povredama mišićnoskeletnog sistema (kosti, ligamenti, zglobovi, tetive i mišići).

 

19.4.2019
Kako pobediti umor

Umor, depresija ili nešto treće?

Tempo savremenog života donosi nam svakodnevne obaveze i pred nas postavlja ciljeve koje „moramo“ da ostvarimo. Previše obaveza, opterećenost, ili štetne navike koje su usvojene dovode do toga da se dan započinje sa osećajem bezvoljnosti, umora, loše koncentracije. Umaraju nas obaveze, ljudi, sve se doživljava kao napor i trošenje energije. Najviše energije svakodnevno troši stres. Čovek se vremenom navikne da funkcioniše pod opterećenjem, sa stalnim osećajem nedostatka energije.

17.4.2019

Povrede oka

Ljudsko oko je najsofisticiraniji organ u ljudskom telu, predstavlja „prozor“ kroz koji vidimo svet, jer se preko oka prima približno 90% svih utisaka, a preko ostalih čulnih organa svega 10%. Zdravo ljudsko oko obezbedjuje bolji vid i omogućava energičniji i aktivniji životni stil.

Oko je parni čulni organ. Sastoji se iz očne jabučice, očnog živca i pomoćnih struktura. Očna jabučica je smeštena u očnoj duplji i sa svih strana je zaštićena kostima lobanje osim sa prednje. Spreda, jedinu zaštitu otvorenom oku koje gleda pruža suzni film i očni kapci.

4.3.2019

Šta je to intervalni trening?

Vaše je samo da ga i praktično primenite

Energetske potrebe određenog sporta diktiraju strategiju treninga sa naglaskom na razvoj određenog energetskog sistema.

Klasifikacija sporta ili aktivnosti se generalno bazira na osnovu energetskog sistema koji preovlađuje. Iako samo jedan energetski sistem može biti dominantan, u zavisnosti od intenziteta mišićnog napora, druga dva sistema takođe mogu biti komplementarno aktivna.

1.3.2019

Trening aerobne izdržljivosti

Trening za razvoj aerobne izdržljivosti zasniva se na dobro organizovanom i naučno baziranom trenažnom programu. On je unapred planiran i sa odgovarajućom strukturom koja će izazvati poboljšanje sposobnosti. Ali isto tako i sa dovoljnom fleksibilnošću da bi se izbegle povrede i pretreniranost.

22.2.2019

Fizička forma nije samo kondicija

Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti 1985. god. definisao je fizičku formu kao: „skup karakteristika koje osobe treba da poseduju ili ostvare da bi mogle da učestvuju u nekom obliku fizičke aktivnosti“.

Pored tih elemenata postoje i druge karakteristike fizičke forme kao što su: agilnost, ravnoteža, koordinacija, sila, brzina i vreme reakcije, a koje su značajne za pojam koji se definiše kao fizička forma povezana sa sportskim postignućem.

18.2.2019

Vaši zglobovi i anaerobni trening

Tetive, ligamenti, fascija i hrskavica predstavljaju ključnu vezu između mišića i kostiju. Primarna strukturna komponenta svakog vezivnog tkiva jesu kolagena vlakna (tip I kod kostiju, tetiva i ligamenata, a tip II kod hrskavice). Spec. sportske medicine dr Aleksandra Branković u ovom tekstu osvrnuće se na to koliko je važan anaerobni trening za zglobove i zašto. 

13.2.2019

Nivo šećera u krvi - Vodite li računa o tome?

Problem sa nivoom šećera u krvi nije samo problem koji treba brinuti osobe obolele od šećerne bolesti. Takodje i osobe bez ovih bolesti, a naročito fizički aktivne osobe, moraju voditi računa o ovome, moraju osluškivati svoje telo i znake koje ono šalje. Jer koliko puta se desilo da ste videli, ili čuli, da je nekome “pao šećer” tokom treninga? A onda je usledila jurnjava, frka po teretani ili terenu, jer takav prizor deluje prilično uznemirujuće i posmatraču čak. To zaista nije ni malo naivna stvar.

5.2.2019

Stranice