Tekstoteka

Gojaznost i fizička neaktivnost su među najznačajnijim faktorima rizika za hronične nezarazne bolesti, koje su vodeći javnozdravstveni problemi u svetu i kod nas. U pitanju su bolesti 21.veka a posledica su načina života koji vodimo. Promene u životnom okruženju i načinu života bile su veoma brze i drastične, te nismo uspeli da im se prilagodimo. To se odnosi kako na promenu načina ishrane, tako i na smanjenje potrebe za fizičkim radom i smanjenje fizičke aktivnosti.

U vremenu u kome živimo dosta pažnje se poklanja spoljašnjoj pojavi i težnji lepšeg i mlađeg izgleda. Svedoci smo raznih kozmetičkih, hirurških, medikamentnih metoda u te svrhe. Ali, telo nije samo ono što vidimo, postoji i unutrašnji deo koji takođe treba da negujemo.

Sa godinama možemo da primetimo početke procesa starenja. Već u 20-im naše telo počinje da se menja što se najpre ogleda u izgledu kože koja je najviše izložena spoljašnjim uticajima.

Od davnina postoje svedočanstva o značaju fizičke aktivnosti na zdravlje. Tiso (1728-1797) je govorio da „ kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje“. Umerena i redovna fizička aktivnost, kao i veći stepen opšte aktivnosti organizma, povezani su sa prevencijom hroničnih nezaraznih bolesti, kao i opštim povećanjem i unapređenjem kvaliteta života.

Ako treba da izdvojimo oblik fizičke aktivnosti idealan za svakog, lako izvodljiv, dostupan, a ujedno daje zdravstvene benefite, definitivno bi to bilo pešačenje.

Korigovana ishrana i adekvatno dozirana fizička aktivnost „ključ“ je za postižanje i održavanje željene težine i lepog, definisanog tela. Mislim da svi negde znamo da ne postoji „čarobni napitak“ koji će nas sa manje truda dovesti do rezultata. Ono što imamo jeste mala pomoć iz prirode. Čajevi i voće, u formi napitaka, uz dodatak meda, cimeta ili jabukovog sirćeta, mogu da utiču na bržu razmenu metabolničkih produkata, izbacivanje toksina i viška tečnosti. Izgledaćete zdravije, hidrirano i boljeg osećaja u sopstvenoj koži.