You are here

Tekstoteka

BURNOUT – Sindrom sagorevanja

Burnout sindrom (sindrom sagorevanja) podrazumeva reakciju organizma na hronični stres. Postepeno se razvija i teško ga je otkriti, naročito u početnoj fazi. Brojni su simptomi koji mogu ukazati na burnout: umor, obeshrabrenost, bespomoćnost, nedostatak energije, istrošenost, glavobolje, bolovi u mišićima, poremećaj sna i oslabljen imunitet. Faktori koji sigurno dovode do razvoja burnout sindroma su: stalna preopterećenost poslom, nedostatak odmora, nametanje ubrzanog tempa i načina rada.

Značajni faktori u prevazilaženju ovog sindroma su hrana, hidratacija, san i vežbanje.

28.9.2023

MASLINOVO ULJE - zaštitni znak mediteranske ishrane

Maslinovo ulje je prirodno ulje dobijeno iz maslina, ploda maslinovog drveta. Prema jednoj studiji oko 14% ovog ulja čine zasićene masti, dok je 9% polinezasićeno (omega-6 i omega-3 masne kiseline). Preovlađujuća masna kiselina u maslinovom ulju je mononezasićena oleinska kiselina, koja čini oko 77% ukupnog sadržaja ulja. Studije pokazuju da oleinska kiselina smanjuje upalu i može imati uticaj na gene povezane sa rakom, tako što sprečava nastanak ove bolesti.

27.9.2023

Kako šećer utiče na organizam

Poznato je da preterani unos šećera može da naškodi organizmu. Zaslađeni napici, slatkiši, čak i slana hrana, poput hleba i paradajz sosa može da sadrži šećer, što je štetno za naš organizam. I pored toga što se nalazi u brojnim namirnicama, ipak ga je moguće izbeći. Potrebno je ograničiti unos šećera, zato što prevelik unos dovodi do velikih posledica po zdravlje. Čest unos šećera dovodi do poremećaja prirodne ravnoteže u organizmu. Posledica ovog poremećaja može biti pojava umora, pospanosti, depresije, smanjene koncentracije i lošeg raspoloženja.

30.8.2023

Dobre masti - Loše masti

U današnje vreme se dosta govori o tzv. dobrim i lošim mastima. Zdrav način ishrane ne podrazumeva da se izbace masti iz upotrebe, već da se bira unos zdravih masti. Masti predstavljaju važan izvor energije koju trošimo tokom svakodnevnih aktivnosti i koja nam omogućava nesmetano obavljanje različitih funkcija u organizmu. Ali, određene vrste masti mogu igrati ulogu u nastanku kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka, gojaznosti.

28.8.2023

Valerijana - Efekti na zdravlje

Valerijana, poznata kao odoljen ili macina trava je višegodišnja zeljasta biljka. Često se naziva „valijumom prirode“, i od davnina se koristi kao efikasan lek kod nervne napetosti, stresa i razdražljivosti. Još su Hipokrat i Galen znali za lekovita dejstva valerijane, i upotrebljavali su je za smirenje i u lečenju nesanice. I u današnjem svetu, ova lekovita biljka se koristi za lečenje istih poremećaja.

17.7.2023

Resveratrol i njegov značaj za naš organizam

Šta je resveratrol?

Resveratrol je biljno jedinjenje koje deluje kao antioksidans i štiti ćelije od oštećenja zbog procesa oksidacije. Izvori koji sadrže najviše resveratrola su crveno vino, grožđe, bobičasto voće, kikiriki i crna čokolada. Resveratrol je koncentrisan u pokožici i semenkama grožđa. Crveno vino se dobija fermentacijom upravo ovih delova grožđa i zbog toga je ono bogato resveratrolom.

Ima snažan antiinflamatorni, antibakterijski, antialergijski i antivirusni efekat.

15.7.2023

Šta je L-arginin?

L-arginin je aminokiselina koja se sintetiše u organizmu, ali često te količine nisu dovoljne, te se mora uneti putem hrane ili suplemenata. L-arginin se u organizmu može sintetisati iz aminokiseline citrulina, razgradnjom telesnih proteina, ili se može dobiti unosom proteina iz hrane.

9.6.2023

Lubenica - ukusna i osvežavajuća letnja poslastica

Ništa nije ukusnije leti kao sočna, osvežavajuća kriška lubenice. Lubenica pripada familiji bundeva (Cucurbitaceae). Uzgaja se kao povrće, i uglavnom se ubraja u povrće.

Lubenica ima malo kalorija i šećera. To je jedna od najniže kaloričnih poslastica. Sa samo 46 kalorija i manje od 10 grama šećera po šoljici, to je san za sladokusce.

5.6.2023

Stranice