Da bismo Vaše iskustvo korišćenja sajta učinili boljim, koristimo kolačiće. Daljim pregledima web stranice pansport.eu, dajete svoj pristanak za korišćenje kolačića. Saznajte više ovde.
» PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA
021/820-555 | 062/111-0-999
na telefon smo dostupni:
(pon-pet 8-16h, sub 8-14h, ned. ne radimo)
U nekim prethodnim temama smo u tri članka detaljno analizirali trening za mišićnu masu korišćenjem ruskog zvona (girje, ili ketlbela). Tri članka, naravno, ni izbliza ne iscrpljuju temu.
Posvetimo se različitim načinima na koje je moguće izvesti svaku seriju određene vežbe kako bi se podstakao rast mišića, uz praktične primere.
Nedavno sam naišao na zanimljiv članak. Iako je objavljen još 1996. u publikaciji New England Journal of Medicine, nalazi studije na kojoj se zasniva bacaju mnogo jasnije svetlo na rezultate koje možemo očekivati od treninga, stavljajući stepen napretka koji ostvarujemo u pravi kontekst.
U prethodnim člancima u ovoj maloj seriji rekao sam kako klasičan bodibilding pristup treningu sa girjama (zasnovan na razdvajanju mišićnih partija) nije jedini.
Drugi način je onaj primeren girji, koji je vekovima izgrađivao mišiće drugog tipa, i drugačijeg izgleda: umesto masivnog bodibildera, prirodan način rada s girjom izgrađuje gipkog, mišićavog borca.
Kod nastojanja da se izgradi mišićna masa uz pomoć ruskog zvona, ključno je odabrati prave vežbe – one koje se podudaraju sa zadatim ciljem, sklonostima u treningu, ali i trenutnim nivoom forme. Odabrane vežbe treba da stimulišu mišiće bez nepotrebnog zamora i štete po zglobove. To može biti prilično zbunjujuće.
Rusko zvono (na ruskom, „girja“; engleski „kettlebell“) je već decenijama uobičajen deo treninga velikog broja sportista. Iako je njegov značaj za sticanje kondicije i snage prenosive u sportske aktivnosti dobro poznat, zvono bije loš glas da nije pogodno za izgradnju mišićne mase.
Reći da velika mišićna masa i dug život ne idu zajedno zvuči ne samo dramatično, već i sasvim suprotno mentalitetu bodibildera. Godinama i decenijama trenirali smo svakodnevno, unoseći bezbroj obroka i suplemenata da bismo podstakli rast, propuštali đakonije zarad dostizanja i zadržavanja definicije, žrtvovali izlaske i provode da se naspavamo dovoljno za oporavak.
Izreka „Bolje sprečiti nego lečiti“ savršeno opisuje ispravan pristup treningu. Mnogo je više vežbača koji odustaju od treninga zbog povreda nego onih koji razviju zdravstvene probleme zbog steroida. Koliko njih mi je pričalo o nekadašnjem sjajnom izgledu (pokazujući fotografije zabeležene u telefonima), pre no što se desila povreda ramena, kolena ili donjeg dela leđa, pokidao mišić ili ligament.
Iz godine u godinu, broj smrti bodibildera profesionalaca, ali i amatera, kao i fitnes influensera, je sve veći. Razlog je jasan: u pitanju je rezultat odluka i izbora u pogledu onoga što će im, po ličnom mišljenju, pomoći u karijeri, uz svesno zanemarivanje znakova upozorenja koji bi, da su ih poslušali, ostavili najveći broj njih u životu.
Od telesnih molekula koji utiču na veličinu mišića, jedan od najmoćnijih je miostatin. Miostatin je član grupe faktora rasta poznate kao transformišući faktor rasta beta (TGF-beta) gde (iako i sam spada u faktore rasta) zapravo smanjuje rast mišića pokrećući nekoliko mehanizama koje inhibiraju hipertrofiju i stimulišu atrofiju. Specifičnije, miostatin sprečava obrazovanje novih mišićnih vlakana (miogenezu) i smanjuje sintezu mišićnih proteina pokrenutu od strane mTOR-a.
Kad je reč o suplementaciji za razvoj mišićne mase i snage, na prvom mestu je – protein. Sve ostalo je stvar izbora i mogućnosti. Istraživanja posvećena značaju proteina u treningu su brojna. Pogledajmo neka od njih koja, iz više uglova, osvetljavaju značaj proteinskih suplemenata.