Tekstoteka

U prethodnim člancima u ovoj maloj seriji rekao sam kako klasičan bodibilding pristup treningu sa girjama (zasnovan na razdvajanju mišićnih partija) nije jedini.

Drugi način je onaj primeren girji, koji je vekovima izgrađivao mišiće drugog tipa, i drugačijeg izgleda: umesto masivnog bodibildera, prirodan način rada s girjom izgrađuje gipkog, mišićavog borca.

Rusko zvono (na ruskom, „girja“; engleski „kettlebell“) je već decenijama uobičajen deo treninga velikog broja sportista. Iako je njegov značaj za sticanje kondicije i snage prenosive u sportske aktivnosti dobro poznat, zvono bije loš glas da nije pogodno za izgradnju mišićne mase.

Izreka „Bolje sprečiti nego lečiti“ savršeno opisuje ispravan pristup treningu. Mnogo je više vežbača koji odustaju od treninga zbog povreda nego onih koji razviju zdravstvene probleme zbog steroida. Koliko njih mi je pričalo o nekadašnjem sjajnom izgledu (pokazujući fotografije zabeležene u telefonima), pre no što se desila povreda ramena, kolena ili donjeg dela leđa, pokidao mišić ili ligament. 

Od telesnih molekula koji utiču na veličinu mišića, jedan od najmoćnijih je miostatin. Miostatin je član grupe faktora rasta poznate kao transformišući faktor rasta beta (TGF-beta) gde (iako i sam spada u faktore rasta) zapravo smanjuje rast mišića pokrećući nekoliko mehanizama koje inhibiraju hipertrofiju i stimulišu atrofiju. Specifičnije, miostatin sprečava obrazovanje novih mišićnih vlakana (miogenezu) i smanjuje sintezu mišićnih proteina pokrenutu od strane mTOR-a.