Tekstoteka

Mnogi od vas su sasvim sigurno uvereni da je za razvoj mišićne mase najbitnija težina korišćena u vežbama. Većina ozbiljnih bodibildera ne veruje da je rast mišića moguće ostvariti pukim upravljanjem stepenom uloženog napora u izvođenju serija i ponavljanja: godinama izlagani dogmi po kojoj samo velika (i sve veća) opterećenja grade mišiće, teško im je da uopšte i razmatraju mogućnost da je ključni činilac upravo stepen dostignutog napora.

Kako vam zvuči kad vam kažem da već na sledećem treningu za ruke možete postati i do 10% snažniji koristeći neurološki fenomen poznat kao kontralateralni antagonizam?

Iako zvuči fantastično i priziva sliku laboratorije pune sofisticiranih uređaja koji stimulišu nervni sistem i očitavaju najtanije impulse, to je ipak nešto što svako može da primeni koristeći bučice u teretani.

Kako bi se trud uložen u trening vratio kroz ostvarene rezultate, najvažniji aspekt i princip koji morate razumeti je progresija- napredak. Upravo progresija je, nažalost, ono što većina ljudi zaista ne razume.

Suština treninga snage se svodi upravo na progresiju. Ukratko – uradite više (u nekom pogledu) nego što ste uradili prošli put, i načinili ste progres.

Za početak, postoji nekoliko različitih načina na koje možemo meriti to „više“. Počnimo sa tri osnovna:

Listovi su kod velike većine vežbača najtvrdoglavija mišićna grupa i najviše se opiru stimulaciji i napretku. Oni su pritom i možda najnezanimljiviji za trening, jer vežbe koje ih pogađaju su prilično ograničene i jednolične. U većini vežbaonica postoje sprave za izvođenje sedećeg i/ili stojećeg podizanja na prste, i to je uglavnom sve na šta se izbor vežbi za listove svodi. A uz sve to, listovi prilično bolno reaguju na odgovarajući trening.