Tekstoteka

Nema onog ko se nije mučio sa postavljanjem ciljeva. Jedna od posledica svakog velikog i smelog cilja je mogućnost frustracije i obeshrabrenja kada ne ostvarimo ono što smo želeli. Tada nismo sigurni da li je postavljeni cilj previše ambiciozan i istinski nedostižan, ili treba da osmislimo novu strategiju koja bi nam pomogla da ga ostvarimo.

Bio jednom jedan zemljoradnik, koji je imao baš veliko imanje. Ali uprkos tome nije bio srećan: njegovi sinovi su želeli da budu bogati, ali su bili lenji – što bi rekli stari, nisu vredeli ni po’ lule duvana.

Stari zemljoradnik se brinuo za budućnost svoji sinova. Kad mu se život približio kraju, pozvao ih je i rekao da je u njihovim poljima skriveno veliko blago. Sinovi su bili veoma znatiželjni, i obasuli su ga pitanjima o tome gde je se blago krije. Stari je, međutim, ostao nem.

U nastojanju da povećate težinu koju koristite u potisku sa ravne klupe, potrebno je da obratite pažnju na ono što ću u ovom članku zvati kritična tačka.

Snažni smo onoliko koliko je to najslabija tačka u radijusu pokreta – a to je upravo kritična tačka o kojoj govorim.

Bez obzira na vrstu postavljenog cilja, kao i na definiciju samog uspeha, kod uspeha se nikad ne radi o tome KAKO postati uspešan.

Reč je o oslobađanju od onoga zbog čega niste uspešni.

Na sva zvona se oglašavaju testosteronom ispunjene mantre koje nas „motivišu“ da „preduzmemo akciju“, „sprovedemo zamisli u dela“, ili „u svakom trenutku dajemo sve od sebe“.