Tekstoteka

Otkad treniram, članci iz oblasti bodibildinga i fitnesa isticali su da telo može apsorbovati najviše 30 grama proteina po obroku. Niko se nije potrudio da odgovori na očigledno: šta ako pojedemo 31 gram? Kao da se podrazumeva da će se probavni trakt pobuniti: „Ne može!“, i odbaciti taj 1 gram. Uprkos manjku logike, barijera od 30 grama – čije pravo poreklo niko ne zna – se još smatra neporecivom istinom. Sada, međutim, možemo reći da je skroz pogrešna: uprkos tom i dalje istrajnom mitu, možete – i trebalo bi da – jedete više od 30 grama proteina po obroku. Ali koliko?

Za većinu vežbača u teretani, krajnji cilj dizanja tona i tona tereta je zdravije, snažnije i mišićavije telo. Većina, nažalost, ostaje nezadovoljna rezultatom tolikih napora, čak i ako su pritom izgradili impresivnu količinu mišića. Za pravog bodibildera, mišićavost je besmislena ako je skrivena slojem masnoće: bez vidljive definicije mišićnih partija, često se stiče utisak da je u pitanju obična gojaznost. Ono što se traži je čvrst, isklesan izgled mitskog heroja. Traži se, ali retko i postiže.

Želite da vam svaki trening bude odličan i da neprestano napredujete, zbog čega svaki put gurate sebe do krajnjih granica. Kako ćete, ako ne tako, nastaviti da dobijate na mišićnoj masi i snazi?

To je, nažalost, recept za sagorevanje – ili još gore, povredu. A ako vas povreda prisili na pauzu – i pauza bude preduga – veliki deo mase i snage otići će kako je i došao. Povratak u formu tražiće ne samo vreme već i emotivnu energiju. Takva vrteška će vas sigurno sprečiti da dosegnete vrhunce sopstvenog potencijala.

Ostvarivanje ciljeva u treningu je poput odapinjanja strele u metu. Prvo morate jasno odrediti gde je meta, a potom stalno podešavati plan (korigovati nišanjenje) na osnovu toga koliko ste uspešni u prethodnim hicima.