Da bismo Vaše iskustvo korišćenja sajta učinili boljim, koristimo kolačiće. Daljim pregledima web stranice pansport.eu, dajete svoj pristanak za korišćenje kolačića. Saznajte više ovde.
» PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA
021/820-555 | 062/111-0-999
na telefon smo dostupni:
(pon-pet 8-16h, sub 8-14h, ned. ne radimo)
Mnogi načini života i medicinska stanja mogu uzrokovati nisku energiju. Neki od njih su jedinstveni za muškarce ili su češći kod muškaraca nego kod žena. Mnogi muškarci se svakodnevno osećaju umorno i preopterećeno, posebno zbog užurbanog života koji ljudi vode. Faktori načina života načina života mogu uzrokovati nizak nivo energije su posebno nepravilni obrasci spavanja,vežbanja i ishrane.
Nedavno sam naišao na zanimljiv članak. Iako je objavljen još 1996. u publikaciji New England Journal of Medicine, nalazi studije na kojoj se zasniva bacaju mnogo jasnije svetlo na rezultate koje možemo očekivati od treninga, stavljajući stepen napretka koji ostvarujemo u pravi kontekst.
U zadnje vreme jako puno puta čujem izgovore poput nemam ja vremena za to, pogotovo ako je reč o vežbanju, ali generalno često čujem taj izgovor. Posao, porodica, obaveze i ne mogu stići. Lako je tebi dobijem često odgovor. A zašto je meni lako? I ja radim, imam porodicu, obaveze itd...samo ja izgleda pametnije oranizujem svoje vreme. Svi mi imamo 24 časa na raspolaganju. Od toga 6-8 sati spavamo,8 sati radimo znači ostaje nam u najgorem slučaju 8 sati da budemo sa porodicom, vežbamo, čitamo itd...Pa da podelim sa vama kako to meni uspeva.
Ovaj članak pruža pregled odabranih sastojaka i suplemenata u dodacima ishrani koji su dizajnirani ili za koje se tvrdi da poboljšavaju vežbanje i atletske performanse. Ovi proizvodi, koji se ponekad nazivaju ergogenim pomagalima, prema navodima proizvođača, trebalo bi da poboljšavaju snagu ili izdržljivost, efikasnost vežbanja, brže postižu cilj učinka i povećavaju toleranciju za intenzivniji trening.
Većina ljudi dan počinje ispijanjem šoljice tople kafe koja sadrži kofein. Svakodnevnim konzumiranjem kofeina može se ukloniti pospanost, zamor i poboljšati koncentracija.
Nauka je pokazala da kofein ima zdravstvene benefite, ali ima i neke negativne efekte na telo.
Naučni podaci pokazuju da često konzumiranje kofeina može da bude štetno po zdravlje, dok umereno konzumiranje može biti od koristi.
Digestivni sistem (sistem organa za varenje) počinje usnom dupljom, nastavlja se ždrelom, jednjakom, želucem, tankim i debelim crevom i završava se analnim otvorom. Pridodati su mu jetra sa žučnom kesom i žučnim putevima, kao i pankreas.
Hrana prolazi kroz tri vrste procesa u digestivnom traktu. To su varenje, apsorpcija i eliminacija.
Nakon gledanja treninga nekog profesionalca – recimo Brenča Vorena – mogli bismo pomisliti da je jedini ispravan pristup treningu ići do apsolutnog maksimuma u težinama. Ni najsnažniji profesionalci, međutim, ne idu do krajnjih granica sve vreme – i kod njih postoje periodi „aktivnog odmora“, kada korišćena opterećenja nisu ni blizu onome što možemo videti na snimcima.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) proširili su listu mogućih kancerogena, na koju se sada nalazi i aspartam, koji se takođe nalazi u mnogim popularnim bezalkoholnim pićima. Zabrinutost koja je nastala je potpuno razumljiva, jer je to najčešće korišćeni veštački zaslađivač na svetu. Kasnije je SZO u novom saopštenju objavila da je aspartam možda kancerogen, ali je njegova konzumacija i dalje bezbedna u određenoj meri. U ovom članku ću vam napisati najvažnije informacije o aspartamu.
So, koja se sastoji od natrijuma i hlorida, neophodna je u malim količinama za održavanje ravnoteže tečnosti i minerala. Prema preporukama, dnevni unos soli za odraslu osobu je 5 grama, otprilike 1 kašičica. Ovo uključuje sva jela, uključujući sadržaj soli u poluproizvodima i gotovim proizvodima, kao i odvojeno soljenje.Dve komponente soli, odnosno natrijum hlorid, su natrijum (40%) i hlor (60%). Zajedno sa hlorom i kalijumom, natrijum reguliše ravnotežu tečnosti u telu. Ima značajnu ulogu u funkciji nerava i mišića, regulaciji krvnog pritiska i aktivaciji određenih enzima.
Neki ljudi veruju da „mišići ne poznaju brzinu, već samo težinu“, i veruju da što je veća napetost mišića tokom vežbanja, to će bolje rasti. To jest, verujem da produženo vreme pod napetošću (držanje težine duže za sporija ponavljanja) dovodi do boljeg rasta mišića od bržih ponavljanja.