Nedavno sam naišao na zanimljiv članak. Iako je objavljen još 1996. u publikaciji New England Journal of Medicine, nalazi studije na kojoj se zasniva bacaju mnogo jasnije svetlo na rezultate koje možemo očekivati od treninga, stavljajući stepen napretka koji ostvarujemo u pravi kontekst.
Mnogo puta se, kako izreka kaže, sudi o knjizi na osnovu korica. Posebno danas, u vreme društvenih mreža. Velika većina je bez velikog razmišljanja sklona prihvatanju saveta fitnes influensera sa interneta, posebno ako oni izgledaju mišićavo i u odličnoj formi. Mnogi od tih influensera otvoreno priznaju da koriste anaboličke steroide i hormone, ali to ih ne sprečava da bez ustručavanja nude savete vežbačima koji ne koriste ništa od toga. Nedavno sam u teretani čuo momka koji apsolutno odbija sve (pametne i korisne) savete vežbača koji decenijama treniraju i pritom su ostvarili pristojan rast mišića, uz obrazloženje: „Rič Piana je rekao da treba vežbati što više.“ Podsetimo se, Rič Piana je jedan od svetski poznatih influensera, zaista impresivno građen momak – koji je, pritom, koristio enormne količine svih mogućih steroida i hormona, zbog čega je, kao i dosta sličnih sebi, i prerano umro. Ali Piana i slični, nekim čudom, ostaju uzori.
Pomenuta studija iz 1996. pokazuje koliki je doprinos steroida rezultatima ostvarenim u teretani. Pre 1996, suprafiziološke (veće od prirodno postojećih u organizmu) doze testosterona nisu ispitivane na normalnim ljudskim subjektima, samo na kastriranim životinjama.U istraživanju, koje je trajalo deset nedelja, četrdeset troje ispitanika muškog pola sa iskustvom u treningu podeljeni su u četiri grupe, uz praćenje uticaja suprafizioloških doza testosterona na ishod treninga. Grupe su bile sledeće: placebo (bez testosterona) i odsustvo treninga, testosteron (600 mg testosteron-enantata nedeljno) bez treninga, placebo plus trening i, na kraju, testosteron plus trening.
Svi ispitanici (uključujući one koji su dobijali placebo i nisu trenirali) su, nevezano za grupe, dobili injekcije koje su naoko izgledale identično. Trening (tri puta nedeljno) i ishrana tokom studije bili su standardizovani za sve grupe (trening, naravno, ne za grupu koja nije trenirala). Korišćeno je podvodno hidrostatičko merenje za određivanje promena u čistoj telesnoj masi, kao i presečna MRI (snimanje magnetnom rezonancom) za praćenje promena u stvarnoj mišićnoj masi.
Rezultati su bili zaista interesantni. Kad je reč o čistoj telesnoj masi, subjekti koji su primali placebo i nisu trenirali nisu, očekivano, pokazali praktično nikakve promene u čistoj masi. A pazite sada: grupa koja je primala testosteron ali nije vežbala sa opterećenjem dobila je prosečno 3,2 kilograma čiste mase. Grupa koja je primala placebo ali je i trenirala ostvarila je prosečan prirast od 1,9 kilograma čiste telesne mase. Znači, manje od onih koji su primali testosteron a uopšte nisu trenirali! Drugačije rečeno, suprafiziološka doza od 600 mg testosterona proizvela je 43 posto veći rast čiste mase nego trening sam po sebi. Četvrta grupa, koja je dobijala testosteron i trenirala sa opterećenjem dobila je prosečno 6,1 kilogram čiste mase: više nego tri puta u odnosu na ono što bi dobio onaj ko trenira bez podrške hemikalija.
Kad, dakle, na internetu vidite nekog ko izgleda sjajno zato što koristi steroide, razmislite: koliko je pametno slušati njegove savete? Naročito ako otvoreno priznaje da koristi hemiju. Morate imati na umu da, po navedenoj studiji, više od dve trećine mišića na toj osobi potiču od steroida i hormona, a ne programa treninga koji preporučuju.
Ovim člankom nikako ne preporučujem steroide – to je lična odluka koju donosi svako za sebe. Samo imajte na umu da, pri zaključivanju ko najbolje zna da manipuliše trening stimulansima kako bi se došao do rezultata, nikad ne bih pitao one korisnike steroida, jer oni bukvalno utrostručuju rezultate. Tako da je njihova procena oko toga šta od treninga „radi“ a šta ne i više nego mutna.
Ako vam je stvarno stalo do inteligentnih saveta oko treninga, a i dalje želite da o knjizi sudite po koricama, potražite nekog ko ima relativno dobre rezultate, čak i ako trenira znatno blaže i umerenije (jer umereniji trening je neophodan ako se ne koriste steroidi) od fitnes influensera na steroidima. To je osoba koja je prosejavala i filtrirala svoje znanje, zadržavši ono što je neophodno za dobijanje rezultata bez hemije.
Izvori:
Bhasin S. et al. The effects of supraphysiologic doses of testosterone on muscle size and strength in normal men New England Journal of Medicine 1996 Jul 4;335(1):1-7
