Osim izgradnje mišića na šta svi računamo dok ih jedemo, proteini imaju ulogu i u mnogim drugim važnim procesima u telu.
Oni su veoma značajni i za rast kose i obnovu kože, zatim za izgradnju nekih hormona /na primer hormona štitne žlezde), za imunitet i praktično sve metaboličke funkcije u organizmu, za transport kiseonika i drugih hranjivih materija u organizmu, i konačno za održavanje acido bazne ravnoteže (pH krvi).
Karakteristični sastojak proteina jeste azot.
Zdrava osoba ima ravnotežu azota što znači da je izlučeno onoliko dušika koliko je uneseno, tj. belančevine unesene hranom podmiruju sve potrebe i telo gradi nove ćelije i tkiva.
Kada je negativan azotni bilans to znači da je udeo izlučenog azota veći je od unesenog, tj. u organizam se ne unosi dovoljno belančevina, telo mršavi i dolazi do smanjenja snage i radne sposobnosti. Mogućnost korištenja sopstvenog tkiva važna je za preživljavanje u uslovima kada hrana ne osigurava dovoljno belančevina, ali ako takvo stanje potraje duže vreme, postaje opasno po život. Ne smemo dozvoili da nakon treninga ne obezbedimo dovoljno belančevina jer u tom slučaju dolazi do azotnog disbalansa i negativnog bilansa azota i gubitka mišića.
Ali treba zapamtiti i sledeće - ljudi ne mogu višak belančevina deponovati kao belančevine, već one sagorevaju i pretvaraju se u energiju ili deponuju u obliku glikogena ili masti.
