Ako google-ujete metabolizam (metabolism) dobićete prvo definiciju u Wikipedia-ji. Prema ovoj definiciji metabolizam je skup hemijskih reakcija koje se dešavaju u živim bićima a u svrhu održanja života. Zahvaljujući ovim procesima organizmi rastu i reprodukuju se, održavaju svoju strukturu ili se menjaju u zavisnosti od uticaja spoljašnje sredine. Ok, bez metabolizma nema života, to je jasno. E sad, u tim biohemijskim reakcijama (metabolizmu) se troši (i stvara) energija, a brzina metabolizma je brzina kojom se to dešava. Obzirom da je jedna od mera energije kalorija, onda je metabolizam mera brzine sagorevanja kalorija.
I konačno ono što nas sve zanima: kako možemo da ubrzamo ove procese, tj metabolizam, tj sagorevanje kalorija? Naravno dogovor je daleko od jednostavnog, a najveći uzrok tome jesu velike individualne razlike u brzini biohemijskih procesa.
Bazalni metabolizam (BMR) je tako količina energije koja se potroši u stanju potpunog mirovanja za osnovne biohemijske procese koji nas održavaju u životu. BMR zavisi od visine, težine i godina. Ipak kako vrlo sporo dobijamo godine i visinu, a kile možemo da dobijemo značajno brže onda je jasno da od naše težine zapravo najviše zavisi nivo BMR. Ovo je naravno samo u slučaju da imamo prosečan nivo telesnih masti jer što više mišića imamo BMR je viši, a što više masnog tkiva imamo BMR je manji. Zato za gojazne ljude BMR je zapravo mnogo manji od onog koji se dobija prostom računicom.
Pored telesne težine, na BMR utiče i starost. Posle četrdesete godine pada nivo metabolizma za oko 5% godišnje samo zato što naš organizam luči manje hormona rasta (human growth hormone - hGH). Ovaj hormon je jedan od najodgovornijih za brzinu biohemijskih procesa i prosto kako starimo tako je sve manja potreba da rastemo i da se razvijamo te se hGH luči značajno manje. Uzimanje suplementacije čistim hGH je jedan od rešenja za održavanje nivoa ovog hormona, ali je ono daleko od većine smrtnika, a pri tom su mogući i ozbiljni neželjeni efekti (što je možda na neki način i bolje).
Još jedan faktor na koji ne možemo da utičemo jesu naši geni. Mi imamo urođeno sporiji ili brži metabolizam u zavisnosti od toga na kog smo se rođaka „deli“ i često ćete imati slične probleme kao vaši roditelji u smislu teškog dobijanja/gubitka na telesnoj težini. Ipak, istraživanja pokazuju da su ove sličnosti u građi unutar porodice u stvari posledica naučenih navika u ishrani a ne toliko genske predispozicije (seti te se nedeljnih ručkova i sve će vam biti jasno). Odbacivanje ovih navika biće verovatno najteža stvar koju ćete uraditi us vom životu, ali istovremeno dugoročno i najbolja – doviđenja prženi krompirići u rerni sa kobasicama i srčani udar u 40-oj, dobar dan pilećem belom i povrću, i dugovečnom i zdravom životu.
Spoj korisnog i lepog u ubrzanju metabolizma ipak ćete najpre naći u fizičkoj aktivnosti. Dnevno bi potrošili tačno samo BMR kalorija ako bi proveli 24h ležeći potpuno mirno, dišući sporo i ne stresirajući se, kako naravno niko od nas ne živi. Zato je stvarni nivo metabolizma je zapravo bazalni metabolizam pomnožen sa nivoom fizičke aktivnosti. Očigledno što je intenzivnija i duža fizička aktivnost to je broj kalorija koje potrošimo na dan veća. I samo kad je broj potrošenih kalorija veći od broja unetih kalorija mi mršavimo. Naravno i tu postoji caka u smislu da nije svaka kalorija ista tj da se neki nutrijenti koriste skoro isključivo kao gradivne materije (proteini) a neke isključivo kao izvor energije (šećeri), tako da nije sve jedno kojim kalorijama obnavljamo potrošene. I tako se opet vraćamo na hranu kao izvor energije, ali i glavnog krivca za naš izgled bez obzira na BMR, nivo fizičke aktivnosti, gene i godište.
