Mlečna kiselina je jedan od najispitivanijih fenomena fiziologije i biohemije sporta. Ona nastaje iz pirogrožđane kiseline koja opet nastaje pri razradnji glukoze bez prisustva kiseonika (anaerobnim procesom). Takođe pri anaerobiji dolazi do nagomilavanja i vodonikovih jona i kiselih enzima tako da dolazi do zakišeljavanja unutar ćelije a kasnije i do zakišeljavanja krvi pa i samog mišića. Ovakav mišić brže se zamara.
Evo i brojki: Pri mirovanju stvaranje mlečne kiseline je svega oko 1mmol/l dok je pri maksimalnom opterećenju ova količina čak 15mmol/l.
Ipak kada mišić prestane sa maksimalnim radom odnosno sa kontrakcijama dolazi do oporavka. Laktat se može eliminisati sledećim postupcima:
- Ekskrecijom (izbacivanjem) – putem bubrega koji regulišu kiselost krvi ali se na ovaj način ne izbacuju značajnije količine laktata
- Sagorevanjem – sintezom pirogrožđane kiseline koja jednim delom ulazi u Krebsov ciklus se sagoreva se uz nastanak energije
- Glikoneogenezom – deo pirogrožđane kiseline koja je nastala iz laktata pretvara se u glukozu koja onda može da se deponuje kao glikogen u jetri ili mišićima (depo energije)
- Korijevim ciklusom – nastanak glukoze iz dva molekula laktata ali samo u jetri posebnim procesom uz posebne enzime (fantastičan proces, duplo koristan i dokaz kako je jetra izuzetno važan organ za svakog sportistu)
- Sagorevanjem u sračnom mišiću – pri maksimalnom opterećenju može da koristi mlečnu kiselinu; značajnog i zbog toga što se sprečava zakišenjavanje srca.
U svakom slučaju najvažniji faktor smanjenje mlečne kiseline u mišiću, a time i oporavka i bolji performansi jeste odmor. Za sve gore navedene procese treba vreme, prema tome, dajte mišiću vremena da se odmori, pre nego što ga ponovo opteretite.
