Naravno obzirom da je svrha treninga povećane sposobnosti sportista pretreniranost je očigledno potpuna suprotnost željenom cilju. Iako uzroci ovog stanja nisu u poptunosti jasni ono je vskako posledica loše vođenog trenažnog procesa. Saznajte više o simptomima i lečenju ovog stanja.
Iako svaki sportista daje sve od sebe na treningu i ide do granica izdržljivosti, njegove sposobnosti su pre svega genetski, ali i na druge načine već određena. Zato neadekvatno dozirano opterećenje tokom dužeg vremenskog perioda dovodi do stagnacije. Ovakvo stanje organizma je stres za organizam i dovodi do značajnog nazadovanja što je pogubno za rezultate svakog sportiste.
Pretreniranost je posledica zbira negativnih efekata treninga. Naime svaki trening, da bi bio efiksan i vodio ka poboljšanju performansi mora da ima i svoje negativne strane u smislu kidanja mišićnih vlakana, brzog metabolizma i nakupljanja otrovnih materija, kao i iscprljivanje izvora energije, vitamina i minerala.
Osnovni razlozi za pretreniranost su brojni, a uključuju: greške u vođenju treninga, stil života sportiste (alkohol, kafa, pušenje, ishrana, uslovi života), psihička napetost (frustracije, osećaj prevelika odgovornosti), bolest. Fiziološki uzrok simptomima pretreniranosti je iscrpljivanje rada hipotalamusa, regije mozga koja je inače zadužena za kontrolu lučenja svih hormona, pa i hormona stresa.
Iako pretreniranost ima svoje karakteristične simptome nju nije lako dijagnostikovati. Svakako treba obratiti na sledeće simptome i znakove koji su jasan signal za uvod u stanje stresa:
- ubrzan srčani rad
- bezvoljnsot
- nesanica
- drsatilan pad sportskog rezultata
- nezainteresovanost
- gubitak apetita
- pad telesne mase
- povećanje uree u mokraći.
Znak pretreniranosti je i smanjenje efikasnosti na treningu, odnosno pojačana potrošnja kiseonika u submaksimalnim opterećenjima.
I naravno postavlja se pitanje kako lečiti ovo pogubno stanje.
Prvo moramo istaći da ignorisanje problema ne vodi ničemu osim produbljivanju stresa, gubitku efikasnosti i konačnom padu funkcija u kritičnom momentu. Na žalsot najbolji lek za pretreniranost je prestanak treninga. Pauza podrazumeva lagano vežbanje uz dodatne mere bržeg oporavka tipa masaža, toplih kupki, i drugih metoda opuštanja, kao i povećanog unosa glutamina, vitamina A, C i E. Sa intenzivnim treningom može se početi nakon iščezavanja simptoma, ali ne treba žuriti – oporavak traje nedeljama. Prevencija je kao u uvek najvažnija i zato ne zaboravite da je adekvatan odmor nakon svakog treninga najbolji lek protiv pretreniranosti.
