Plodnost se oduvek smatra konačnom potvrdom muškosti. Po nekim filozofima, očinstvo je jedini način za dostizanje besmrtnosti. Plodnost je, međutim, od malog značaja za adolescente i mladiće: ko će razmišljati o godinama, ako ne i decenijama kasnije?
Pod neplodnošću se smatra nesposobnost da se postigne začeće nakon dvanaest meseci seksualnih kontakata bez zaštite. Tradicionalno, „krivica“ za nju je svaljivana na ženu, jer muški doprinos izgleda biološki pravolinijski i automatizovan, a čin ejakulacije je naizgled čvrst dokaz da je muška reproduktivna funkcija „operativna“. Biti označen kao „neplodan“ se dugo doživljavalo kao napad na mušku snagu i vitalnost – u umovima mnogih, to je analogno impotenciji. U ranijim dobima, kraljevi i plemići smatrani su fizički slabim i politički ranjivim ako nisu bili sposobni da ostave muškog potomka: zbog toga su mnoge žene ili konkubine podvrgavane raznim bizarnim tretmanima, proterivane, pa i ubijane.
Danas je u 50 odsto parova koje muči neplodnost upravo muškarac neplodan ili „subfertilan“ (proizvodi aktivne spermatozoide, ali je njihov broj nedovoljan ili „kvalitet“ nije najbolji). Istinski neplodan muškarac ili ne proizvodi spermatozoide, ili su oni tako nefunkcionalni da se mogu smatrati „mrtvim“.
Mnoštvo je uzroka neplodnosti ili ograničene plodnosti, ali fokus ovog članka usmeren je na upotrebu anaboličkih androgenih steroida (AAS). Naravno, mnogi korisnici steroida postali su očevi. Mnogo momaka bilo je iznenađeno otrkićem da su im partnerke ostale trudne dok su bili na ciklusu AAS.
Ali, mnogo je i onih koji su koristili/zloupotrebljavali AAS u svrhu povećanja performansi ili izgleda, da bi na kraju došli pred urologa ili specijalistu za neplodnost sa izveštajem o niskom ili nepostojećem broju spermatozoida, disfunkcionalnim spermatozoidima i/ili vrlo niskom nivou testosterona (stanjem poznatim i kao „hipogonadizam indukovan anaboličkim steroidima“). Slučajevi su brojni, i pokazuju da AAS utiču kako na endokrinu (proizvodnja testosterona), tako i reproduktivnu (proizvodnja spermatozoida) funkciju testisa. Bodibilderi su svesni činjenice da AAS smanjuju proizvodnju testosterona, i slepo se oslanjaju na takozvanu PCT (post cycle therapy – supstance koje se izimaju nakon ciklusa korišćenja steroida radi obnove njegove prirodne produkcije) da bi ponovo „oživeli“ zamrlu osovinu hipotalamus-hipofiza-testisi. Rezultati jedne ankete sprovedene među korisnicima jasno pokazuje da veliki broj njih nije svestan kako korišćenje AAS može i nepovratno oštetiti reproduktivnu funkciju testisa.
Regulatorni centar u mozgu (osovina hipotalamus-hipofiza), nadgleda nivo testosterona (i njegovog estrogenskog metabolita, estradiola) u krvi. Kad taj nivo opadne, hormonski signal (LH) se iz hipofize šalje ka testisima da bi se podstakla proizvodnja testosterona. Kad nivo testosterona dostigne gornji prag, LH signal se gasi: nivo testosterona opada sve dok sistem hipotalamus-hipofiza ne inicira novo emitovanje LH. Sve funkcioniše kako treba.
Nivoi testosterona i AAS uobičajeni u bodibildingu su hronično iznad tog gornjeg nivoa isključivanja LH tokom čitavih nedelja i meseci, ako ne i duže (u nekim slučajevima, reč je o godinama). Kod korisnika AAS, Lidigove ćelije u testisima počinju da atrofiraju, pa čak i umiru, u procesu zvanom apoptoza. Koliko nisko se spušta proizvodnja testosterona? I do 50ng/dl, otprilke onoliko koliko imaju žene. Najnižom normalnom granicom za odraslog muškarca smatra se 350 ng/dl.
AAS ne samo da utiču na nivoe cirkulišućeg testosterona u krvi. Još važnije, utiču i na samo tkivo u testisima. Koncentracija testosterona oko Lidigovih i Sertolijevih ćelija testisa (gde se, redom, odvija proizvodnja testosterona i spermatozoida) je 600 do 1000 puta veća od one izmerene u krvi. Proizvodnja testosterona nije sve: ona treba da je kooordinisana sa signalima (iz hipofize) za povećanjem broja ili zrelosti spermatozoida (tj. koliko ih je proizvedeno, kao i da li su potpuno oformljeni i funkcionalni). I ovaj mehanizam je kontrolisan povratnom spregom iz testisa: baš kao što se LH signal isključuje kad testosteron ili AAS dostignu previsok nivo, kod proizvodnje spermatozoida signal za zaustavljanje dolazi od hormona zvanog inhibin B. Sertolijeve ćelije su primarni izvor inhibina B i, što su testisi veći, veća je i koncentacija inhibina B. Korisnici AAS, kao i gojazni muškarci, imaju niže nivoe inhibina B i generalno manje testise – smatra se da je to upravo usled manjeg broja Sertolijevih ćelija.
Smanjenje broja i funkcionalnosti spermatozoida primećeno je čak i kod umerenih doza i kratkih ciklusa AAS. Istraživanja su pokazala da i 15 miligrama Dianabola (metandienon) dnevno, ili 200 miligrama testosteron enantata nedeljno mogu spustiti broj spermatozoida ispod nivoa neplodnosti (iako efekat nije isti za sve ispitanike).
Šta možemo zaključiti iz svega toga? Korišćenje AAS može dovesti do neplodnosti tokom, i neodređeni period nakon čak i umerenog steroidnog ciklusa. Mada se u najvećem broju slučajeva stvari nakon nekog vremena vraćaju u normalu, bilo same po sebi ili uz PCT (hCG, klomifen citrat), stanje može postati stalno. Korisnici AAS podležu znatno većem riziku od kasnijeg značajnog gubitka funkcije testisa (proizvodnje testosterona i spermatozoida).
AAS se mahom vide kao gotovo besplatna vožnja do veće mišićne mase, snage i privlačnosti. Većina, pogotovo mladih, ni ne razmatra moguće dugoročne posledice. Iako istraživanja posvećuju pažnju kardiovaskularnim rizicima, opasnosti od raka prostate i poremećajima raspoloženja i ponašanja, kratkoročni i dugoročni gubitak plodnosti se mahom zanemaruje. Svrha ovog članka je da, pre posezanja za AAS, potencijalni korisnik stekne što širu sliku na osnovu koje bi doneo tu veoma ozbiljnu odluku.
