You are here

DHEA – Urbana legenda

Jedna od preporuka „kvazi-gurua“ vežbačima starijim od 40 godina, koju sam skoro čuo, odnosila se na „bombastičnu“ kombinaciju DHEA i tribulusa, koja će navodno drastično uticati na porast serumskog testosterona. Za sada nema nijednog istraživanja koje pokazuje značajan skok serumskog testosterona, niti pak značajan ergogeni učinak suplementacije DHEA kod oba pola! Poslednjih decenija XX veka DHEA je bio u kategoriji magičnih prohormona (od njega se u našem telu stvaraju testosteron i sl. anabolična jedinjenja), a opsednutost istim idalje traje. Danas se nalazi na Prohibited List WADA (Svetska antidoping agencija), iako postoje kontradiktorna viđenja uticaja istog na sportski učinak. U USA je jedini prohormon koji je I dalje „skoro legalan“ i može se naći u slobodnoj prodaji.

DHEA (dehidroepiandrosteron) je androgeni hormon koji proizvodi zona retikularis kore nadbubrežne žlezde, kao i jajnici. Biomhemičar Adolf Butenant je 1939. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju, za identifikaciju i izolaciju DHEA. Ovaj hormon spada u red „slabijih“ androgena koji je jedan od „koraka“ u procesu sinteze polnih hormona u našem telu – testosterona i estrogena.

DHEAS je sulfatni estar DHEA - oblik ovog hormona koji proizvodi naša nadbubrežna žlezda. Serumski nivou DHEA i DHEAS sa godinama opadaju u našem telu (pik produkcije je između druge i treće decenije života, a potom opada za 2 % godišnje). Krajem XX veka DHEA je dobio titulu anti-aging hormona, kao i moćnog antioksidansa, a dokazan je uticaj istog na tzv. „ovarijalnu rezervu“.

Zanimljiva činjenica je efekat kod muškog pola gde se dužom upotrebom (4-6 nedelja) pokazao supresivni uticaj na proizvodnju testosterona (kao i kod aas). Ima indicija da može ublažiti klimakterična ispoljavanja kod žena, a kod muškaraca starijih od 50 godina poboljšati stanje kod erektilne disfunkcije..

U današnje vreme se može reći da je DHEA našao svoju upotrebnu vrednost u ginekologiji…

Ne zaboravimo, žene se rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija koje se tokom života ne obnavljaju i ovaj broj sa godinama (nakon 40. godine) kreće drastično da opada. Pad broja, često prati i pad kvaliteta jajnih ćelija. Te preostale jajne ćelije čine tzv. ovarijalnu rezervu, kao meru biološke starosti jajnika.

Iako neke žene imaju dugo očuvanu ovarijalnu rezervu kod određenog broja žena se usled genetske predispozicije, određenih sistemskih bolesti, kao i raznih bolesti jajnika (najč. endometrioze), prethodnih operacija na jajnicima - ovarijalna rezerva se iscrpi ranije.

Ovo stanje se naziva prevremena ovarijalna insuficijencija (POI), odnosno prevremeno otkazivanje jajnika POF (Premature ovarian failure). Ovde iscrpljnost funkcije jajnika nastupa pre četrdesete godine, a nekada i desetak godina pre toga! Elem, tu su veoma male šanse za trudnoću kako spontano, tako i postupkom vantelesne oplodnje.

Kod žena poenta suplementacije DHEA bi bila tretman smanjene ovarijalne rezerve bilo kao posledica prevremenog starenja jajnika ili samo godina starosti žene koja želi da zatrudni. Relevatna istraživanja ukazuju da nizak nivo androgena ima uticaja na stanje smanjene ovarijalne rezerve.

Suplementacije DHEA kod žena doprinosi povoljnom „androgenom miljeu“ za sazrevanje jajnih ćelija do stadijuma spremnosti za ovulaciju, pri tom je i kvalitet jajnih ćelija bolji, a samim tim je veća verovatnoća za razvoj kvalitetnih embriona u postupku vantelesne oplodnje.

Postoji nekoliko mogućih mehanizama dejstva DHEA – aktivacija steroidogeneze, tj. uticaj na produkciju estrogena i testosterona (DHEA, kao prekursor istih), vezivanje za androgene receptore na folikulima (delovanja na rast i sazrevanje),  uticaj na skok LH (kod žena), uticaj na lokalnu produkciju testosterona u folikularnoj tečnosti, kao i održavanje normalne vrednosti anitmilerovog hormona (“čuvar“ ovarijalne rezerve). Pokazan je i pozitivan uticaj DHEA na smanjenje verovatnoće za nastanak hromozomskih abnormalnosti kod embriona.

Preporučena doza je oko 75 mg 1 x dnevno ili 3 x 25 mg dnevno tokom 4 meseca.

 

 

Za izradu teksta korišteni izvori:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3800538/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6119841/ 

https://www.wada-ama.org/sites/default/files/resources/files/final_report_14d05kp_pr._collomp.pdf

 

Foto: Maxipixel, Okinava

Galerija: