Jedan od vitamina koji je u prvom planu kada se govori o deficitu čija je simptomatologija „podmukla“ i ostavlja trajne posledice po naše zdravlje je vitamin D3. Uz vitamin D3 veliki problem savremenog sveta je i deficit vitamina B12 na koji malo ko obraća pažnju.
Vitamin B12 (kobolamin , cijanokobolamin, metilkobolamin, hidroksikobolamin) spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi, dakle, sav višak istog se eliminiše urinom iz našeg tela, a stručna medicinska literatura nije zabeležila ozbiljnije neželjene efekte usled „navodnog“ predoziranja istim.
Vitamin B12 se obično nalazi vezan za proteine (isključivo namirnice životinjskog porekla – meso, riba, morski plodovi, mlečni proizvodi, iznutrice) iz kojih se mora „osloboditi“ dejstvom pepsina i HCl (na nivou želuca i početnog dela duodenuma – dvanaestopalačno crevo).
Ako se vitamin B12 unese „slobodan“ vezuje se za transportni R-protein ili transkobolamin 1 (aka haptokorin) koji proizvode pljuvačne žlezde (orofarniks), kao i mukozne ćelije u želucu. Čim se vitamin B12 vezan za proteine iz naše ishrane oslobodi, vezuje se za iste transportne R-proteine. Parijetalne ćelije želuca proizvode intrinizični faktor koji omogućava adekvatnu apsorpciju na nivou digestivnog trakta. Dejstvom proteolitičkih enzima pankreasa kobolamin se oslobađa veze sa R-proteinom i vezuje se za intrinizčni faktor (distalni deo duodenuma) i u tom obliku „putuje“ do ileuma, tj. završnog dela tankog creva. Na nivou ileuma od strane enterocita (apsorptivnih ćelija creva) vitamin B12 vezan za intrinizični faktor biva „preuzet“ (vezivanjem za specifične receptore). 20% apsorbovanog vitamina B12 vezuje se za transkobolamin 2 , a 80% za transkobolamin 1 (portalni sistem - krv). Preko transkobolamina 2 vitamin B12 stiže do telesnih tkiva, tj. tamo gde je napotrebniji. Na nivou ćelija od kobolamina nastaju „aktivni oblici“ – metilkobolamin i adenozilkobolamin.
Trebalo bi napomenuti da je naš organizam sposoban da asporbuje 1-5% „slobodnog“ vitamina B12 (unet ishranom i suplementima) procesom pasivne difuzuje, pa ako neki od pomenutih mehanizama transporta zakaže „megadoziranje“ suplementima može biti poželjno u svrhu „prevencije deficita“ (500-10000 mcg dnevno „per os“).
Naša jetra sadrži skromne „rezerve“ ovog vitamina koje mogu „držati“ 1-5 godina. Prekomeran unos folne kiselina može pogoršati sliku deficita vitamina B12, što je naročito izraženo kod vegana.
Bitne uloge vitamina B12
Najbitnije uloge vitamina B12 tiču se pre svega formiranja crvenih krvnih zrnaca (zajedno sa folnom kiselinom i gvožđem). Adekvatan broj i oblik crvenih krvnih zrnaca uz sintezu hemoglobina su bitni za odgovarajuću snabdevenost tkiva kiseonikom, a samim tim i zavidne sportske performanse.
Kobolamin je značajan i sa aspekta energetskog metabolizma zbog svrsishodnijeg „iskorišćavanja energije iz masti i ugljenih hidrata“ (dodatak kod dijabetesa tipa 2).
Vitamin B12 u kombinaciji sa folnom kiselinom i vitaminom B6 važni su za kontrolu nivoa homocisteina u krvi. Povišeni nivoi homocisteina se dovode u vezu za bolestima kardiovaskularnog sistema.
Vitamin B12 važan je i za proces mijelinizacije neurona, sprovođenje impulsa kroz nervne ćelije, kao i „dobro raspoloženje“(serotonin i dopamin). Smatra se bitnim u prevenciji pojave demencije, kao i kognitivnih i neuroloških deficita kod Kronove bolesti, celijačne bolesti i ulceroznog kolitisa. Koristan je dodatak u tretmanu dijabetične neuropatije.
Vitamin B12 je značajan u sintezi DNK i „obnovi i reparaciji“ iste usled oštećenja uzrokovanog radijacijom ili dejstvom slobodnih radikala (nastanak kancera). Isto tako ovaj vitamin je neophodan za normalan razvoj „nervne cevi“ , kao i prevenciju defekata iste u toku trudnoće.
Kobolamin ima važnu ulogu i kada je u pitanju dobar vid, zdravlje kože, kose, noktiju, kao i plodnost oba pola. Mnogi ga nazivaju crvenim vitaminom večite mladosti.
Ne zaboravimo da i korisne bakterije naše crevne flore u jako malom „udelu“ proizvode vitamin B12, tako da upotreba probiotika i fermentisanih mlečnih proizvoda može biti korisna podrška stvaranju ovog vitamina (ali dominantni izvori su ishrana i suplementacija).
Dva najčešća oblika „suplemenata B12“ su metilkobolamin i cijanokobolamin. Cijanokobolamin spada u sintetički oblik koji se u našem telu pretvara u aktivni metilkobolamin i adenozilkobolamin( preko hidroksikobolamina). Metikobolamin je prirodniji oblik koji već „postoji“ u našem telu. Razlika je u tome što se cijanokobolamin bolje apsorbuje, dok metilkobolamin ima svojstvo da se „duže zadržava u organizmu“, a ima i bolju bioraspoloživost. Razlike između pomenutih oblika nisu tako drastične u pogledu apsorpcije i bioraspoloživosti da bi se bilo koji od pomenutih anulirao ili smatrao nedelotvornim.
Preporuka bi bila uzimati vitamin B12 u obliku „pastila“ (sublingvalno) odvojeno od ostalih vitamina i minerala (bar 2 sata), npr. (vitamin C i bakar). Ako su apsorptivni mehanizmi fatalno narušeni patološkim procesima raznih uzroka injekciona terapija hidroskikobolaminom preostaje kao najbolje rešenje.
Neki lekovi mogu negativno uticati na apsorciju i bioraspoloživost ovog vitamina – aminosalicilna kiselina (ulcerozni kolitis), kolhicin (giht), metformin (dijabetes tip 2), inhibitori protonske pumpe (refluksna bolesti, „čir“). Ne zaboravimo da je porok duvanskog dima jedna od bitnih stavki koja doprinosi "trošenju rezervi“ ovog dragocenog vitamina.
Materijal za tekst...
https://www.healthline.com/nutrition/vitamin-b12-benefits
https://www.ebmconsult.com/articles/vitamin-b12-absorption-mechanism-intestine-intrinsic-factor
https://www.healthline.com/nutrition/methylcobalamin-vs-cyanocobalamin
https://www.lv-pharm.rs/2016/vitamin-b12/
