You are here

Zloupotreba lekova koji maskiraju bol, ali ne rešavaju uzrok bola

NSAIL I GLUKOKORTIKOIDI

Pre nego krenemo u priču o ove dve grupe lekova koje se najčešće koriste u sportu ne bi li se „uklonio“ neprijatan osećaj bola upoznajmo se sa nekim osnovnim terminima koji se tiču „uputstva za upotrebu leka“.

INDIKACIJA – za neki lek predstavlja sve bolesti i stanja čijem tretmanu je namenjen neki lek. KONTRAINDIKACIJA – „spisak“ bolesti i stanja gde se lek primenjuje.

NEŽELJENA DEJSTVA LEKA – su efekti leka koji se javljaju pri terapijskim dozama leka, a nisu od koristi za lečenje, čak predstavljaju neželjena ispoljavanja.

Mnogi nedovoljno edukovani pojednici zloupotrebom lekova za bolove“ mogu sebi naneti mnogo više štete nego li koristi.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput paracetamola (febricet, sastojak panadola), ibuprofena (brufen), kao i acetilsalicilne kiseline (aspirin, andol) se najčešće koriste za samolečenje upale mišića, koja je većini početnika veliki problem. Naravno, da se lekovi iz ove grupe koriste i po indikacijama kod sportskih povreda, kontrolisano i adekvatno dozirano, naravno uz stručni nadzor, ali profesionalni sportisti, pa i ambicionzni rekreativci zloupotrebljavaju iste. U jurenju rezultata, nekada preambiciozno nametnutih ciljeva, dolaze povrede. Neki ne žele da gube vreme na terapiju i oporavak koji zahtevaju mirovanje, modifikacije treninga, pa zloupotrebljavaju NSAIL.

NSAIL, ma kako bili moćni, samo maskiraju bol, ali ne rešavaju osnovni uzrok problema. NSAIL imaju niz neželjenih efekata koji se tiču gastrointestinalnog trakta, kardiovaskularnog sistema, zdravlja jetre i bubrega i sl.

NSAIL mogu imati i negativan uticaj na porast mišićne mase, naime, PGE2 i PGF2α (aktivacija mTOR puta, povećana sinteza proteina) su najbitniji za napredak i oporavak naših mišića. Iz arahidonske kiseline koja se dovodi u vezu za omega-6 masnim kiselinama, a u našem telu nastaje iz fosfolipida, se pod uticajem enzima ciklooksingenaze (COX) stvaraju prostaglandini. Blokadom ovog enzima blokiramo i proces produkcije prostaglandina - to je i glavni mehanizam dejstva NSAIL!!!

Pravo pitanje je da li to nužno znači i negativan uticaj na metabolizam mišićnih proteina kao i na procese mišićne adaptacije na trening sa opterećenjem? Da li to zavisi i od dužine uzimanja, doziranja i sl.?

Mnogo je studija koje su ostale „nedorečene“ jer su rađene na neutreniranim osobama, neke su obuhvatale starije osobe koje već imaju problem sa kretanjem (osteoartritis), kao i već prisutnom atrofijom nekih mišićnih partija, dakle, malo je relevantnih studija koje su pokazale uticaj NSAIL kod utreniranih zdravih osoba. Dosta je studija rađeno na životinjama gde je pokazano da NSAIL mogu načiniti više štete nego li koristi (negativan uticaj na sintezu prostaglandina).

Neke od skorijih studija su pokazale da hronična upotreba NSAIL može doprineti „mišićnoj hipertrofiji“ i pri dugotrajnoj upotrebi, ali u pitanju su bile osobe sa degenerativnim bolestima zglobova, pa je logično da je smanjenje bolova rezultiralo u „lakšoj pokretljivosti“, a samim tim i mogućnosti za svrsishodniji trening sa opterećenjem.

Glukortikoidi su lekovi koji imaju hemijski sastav sličan hormonima koje proizvodi kora nadbubrežne žlezde. Kao polazna osnova za dobijanje ovih hormona uzima se kortizol, hormon stresa koji kora naše nadbubrežne žlezde normalno proizvodi. Kortizol ispoljava anti-zapaljensku aktivnost, a kao hormon stresa omogućava adaptaciju / preživljavanje organizma u stanjima fizičkog i psihičkog stresa. Prirodno se najviše luči ujutru, najmanje uveče. Kortizol utiče i na metabolizam proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i bitnih minerala (pre svega natrijuma i kalijuma).

Glavni problem se tiče terapijske zloupotrebe ovih lekova koji pri nesavesnoj i nedovoljno stručnoj upotrebi mogu izazvati ozbiljne probleme.

Sportske povrede, razna alergijska i auto-imuna, reumatska oboljenja, kao i kožne bolesti su najčešći razlog upotrebe ovih lekova u današnje vreme.

Trebalo bi naglasiti da u većini pomenutih bolesti i stanja upotreba glukokortikoida samo ublažava ili uklanja simptome, ali najčešće ne uklanja glavne razloge nastanka bolesti. Glukokortikoide ima smisla koristiti samo kada paralelno s lečenjem simptoma lečimo i uzrok nastanka bolesti.

Modifikacijom osnovnog molekula kortizola (hidrokortizon) dobijeni su njegovi sintetski analozi kojima je smanjena metabolička funkcija, a pojačan antiinflamatorni i imunosupresivni učinak - betametazon, deksametazon, prednizolon, prednizon i dr.

Paradoks upotrebe ovih lekova je da njihovom upotrebom zapravo slabimo naš odbrambeni sistem u cilju stišavanja zapaljenja. Naravno, kod alergijskih stanja i auto-imunih bolesti je to opravdano (ako je upotreba racionalna – trajanje terapije , doziranje, oblik primene, indikacije), ali u slučaju sportskih povreda, febrilnih stanja uzrokovanih nejasnim uzročnicima, trebalo bi biti krajnje oprezan, pogotovo ako se radi o mlađem uzrastu!

Savremene generacije glukokortikoida imaju blaži „metabolički učinak“, ali pri neadekvatnom doziranju i hroničnoj zloupotrebi može nastati niz nežljenih efekata - peptički ulkus, jatrogeni Cushingov sindrom, supresija odgovora na infekciju ili povredu, osteoporoza, atrofija nadbubrežne žlezde, psihički poremećaji i psihoze, katarakta, strije, hipertenzija…

Što se tiče metaboličkog učinka, tj. kliničke slike „metaboličkog haosa“, on je rezultat kataboličkog delovanja glukortikoida na tkivne proteine, mobilizacije masnih kiselina i povećane koncentracije glukoze u krvi uz smanjenu osetljivost tkiva na insulin…posledična insulinska rezistencija i centripetalna gojaznost (naročito izražene na gornjem delu tela i u predelu lica i vrata )

Dejstva na metabolizam elektrolita i vode ogledaju se u zadržavanju Na i povećanju Ca, a smanjenju K u plazmi.

Razlika između leka i otrova je doza. Glukortikoidi pri nesavesnoj, nekada namerno nesavesnoj upotrebni mogu načiniti više štete nego li koristi, ipak „primum non nocere“ (najvažnije je ne naškoditi)!

 

Izvori korišteni za izradu teksta:

1) Warden, S. J. (2010). Prophylactic use of NSAIDs by athletes: a risk/benefit assessment. The Physician and sportsmedicine, (38), 132-8.

2) Soltow, Q. A., Betters, J. L., Sellman, J. E., Lira, V. A., Long, J. H., & Criswell, D. S. (2006). Ibuprofen inhibits skeletal muscle hypertrophy in rats. Medicine and Science in Sports and Exercise, 38(5), 840.

3) Trappe, T. A., White, F., Lambert, C. P., Cesar, D., Hellerstein, M., & Evans, W. J. (2002). Effect of ibuprofen and acetaminophen on postexercise muscle protein synthesis. American Journal of Physiology-Endocrinology and Metabolism, 282(3), E551-E556.

4) Brukner P, Nicol A. Use of Oral Corticosteroids in Sports Medicine. Current Sports
Medicine Reports 2004;3:181–183

5) Leadbetter WB. Anti-inflammatory therapy in sports injury. The role of
nonsteroidal drugs and corticosteroid injection. Clin Sports Med. 1995
Apr;14(2):353-410

 

Foto: Needpix, Flickr, Flickr

 

Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu