Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) proširili su listu mogućih kancerogena, na koju se sada nalazi i aspartam, koji se takođe nalazi u mnogim popularnim bezalkoholnim pićima. Zabrinutost koja je nastala je potpuno razumljiva, jer je to najčešće korišćeni veštački zaslađivač na svetu. Kasnije je SZO u novom saopštenju objavila da je aspartam možda kancerogen, ali je njegova konzumacija i dalje bezbedna u određenoj meri. U ovom članku ću vam napisati najvažnije informacije o aspartamu.
Šta je zapravo aspartam?
Aspartam je veštački zaslađivač koji se široko koristi kao zamena za šećer u raznim namirnicama i pićima od 1980. godine. Sastoji se od dve aminokiseline, fenilalanina i asparaginske kiseline, koje su prirodna jedinjenja koja se nalaze u mnogim namirnicama, uključujući popularna pića, dijetalne kole, žvake, sladolede, želea i pudinge.
O zaslađivačima se raspravlja godinama, posebno zbog istraživanja koja povezuju aspartam i druge veštačke zaslađivače sa dijabetesom ili gojaznošću. Međutim, pre nego što je napravljena nova klasifikacija, SZO nikada nije javno zauzela stav o efektima veštačkog zaslađivača koji se decenijama tako široko koristilo.
Važno je napomenuti da se zdravstvene preporuke i istraživanja stalno menjaju u svetlu novih informacija i nalaza istraživanja. Zdravstveni radnici uvek koriste najnovije naučne podatke i smernice da bi dali savete o potrošnji hrane i zaslađivača.
Sada dolazimo do pitanja vrednog milion dolara da li aspartam izaziva rak?
Agencija SZO je nedavno objavila da je aspartam verovatno kancerogen, uz dokaze koji potvrđuju da ovaj veštački zaslađivač može izazvati rak jetre. Međutim, kasnije se, pozivajući se na najnovije podatke i analize, ocenilo da trenutno nema dovoljno dokaza da konzumacija aspartama ima direktan kancerogeni efekat na ljudski organizam. SZO je takođe uspostavila ograničenje potrošnje, oni preporučuju ljudima da zadrže potrošnju aspartama ispod 40 mg/kg dnevno.
Prema SZO, to znači da, na primer, osoba između 60 i 70 kg treba da popije više od 9 do 14 limenki bezalkoholnih pića dnevno da bi prešla granicu, na osnovu prosečnog sadržaja aspartama u napitcima, to je oko deset puta više nego što većina ljudi konzumira. Uzmimo na primer da je prosečna limenka 0,33l puta 9 to je 2,97l, skoro 3 l a ako računamo 14 limenki onda je to 4,62l što je stvarno puno.
Najnovije odlučivanje zasnivalo se na stavu Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), po njihovom mišljenju da ni aspartam nije štetan po zdravlje ljudi. Primera radi sam IARC je kategorisao aspartam u 2B klasifikaciju, ranije je u istu kategoriju svrstavano i nekolicinu kiselog povrća, poput kiselih krastavaca, ali upotreba mobilnog telefona i upotreba LED svetla su takođe u ovom niskorizičnom krugu, a zapravo u ovoj grupi nalazimo i steviju sa znatno boljim rejtingom od aspartama. Prema tome SZO ne poziva kompanije da u potpunosti uklone aspartam iz svojih proizvoda, već poziva proizvođače i potrošače na umerenost.
Da li aspartam izaziva povećanje telesne težine?
Još jedna uobičajena zabluda je da aspartam uzrokuje gojenje. Međutim, mnoge naučne studije su dokazale da umerena konzumacija aspartama ne dovodi do povećanja telesne težine. To zapravo može pomoći ljudima koji žele da smanje unos šećera i održe svoju težinu.
Da li aspartam izaziva neurološke poremećaje?
Postoje tvrdnje da aspartam može izazvati neurološke poremećaje kao što su glavobolja, napadi i gubitak pamćenja. Međutim, opsežna naučna istraživanja nisu pronašla verodostojne dokaze koji bi podržali ove tvrdnje.
Umerenost je ključ
Kao i kod svake hrane ili sastojka, umerenost je ključna. Konzumirajte proizvode koji sadrže aspartam kao deo uravnotežene ishrane, ali takođe vodite računa o individualnoj osetljivosti. Aspartam je u poslednje vreme bio predmet mnogih mitova i debata, ali naučni dokazi snažno podržavaju bezbednost njegove konzumacije.
Zdravstveni stručnjaci nastavljaju da proučavaju efekte zaslađivača, a preporuke se mogu promeniti tokom vremena.
Moje je lično mišljenje da dok naučna zajednica ne dobije jasne odgovore o kancerogenosti aspartama, ljudi bi trebalo da koriste sopstveno rasuđivanje da odluče da li je u redu koristiti aspartam ili druge veštačke zaslađivače. Važno je da uvek slušate signale sopstvenog tela, a ako imate bilo kakvih zdravstvenih problema u vezi sa zaslađivačima, dobra je ideja da posetite i konsultujete zdravstvenog radnika.
