Procenti koji se pripisuju značaju ishrane u razvoju mišića variraju: pedeset, šezdeset, osamdeset posto. Prava istina je da, za postizanje uspeha, i trening, i ishrana, i oporavak moraju biti na mestu. Posmatrajte ih kao strane trostrane piramide – ako je makar jedna od njih slaba, čitavo zdanje će se srušiti.
Kod gradnje mišića, važno je razumeti da treninzi ne rade ništa više od stimulacije rasta: pružaju telu informaciju da može početi sa gradnjom (bakvalno, izdaju građevinsku dozvolu). Ali rast ne može otpočeti ako ne hranite mišiće i ne omogućite im odmor između treninga. Razmišljajte o namirnicama koje unosite kao o materijalu neophodnom za podizanje zgrade: betonu, kamenu, drvetu, čeliku. Bez materijala ne možemo podići ništa, čak i ako imamo dozvolu, najbolje projektante, nacrte, inženjere i radnike. Bez odgovarajuće nutritivne podrške, mišići neće dobiti građevinske blokove neophodne za pogon napornih treninga, a potom i obnovu i nadogradnju tkiva u sve veću verziju sebe (koje se događaju između treninga).
Šta je najteži deo bodibildinga? Neki će pretpostaviti da je to upravo trening. Ali, na pitanje „Koliko njih je spremno da podnosi samonametnuto mučenje, i nastavi da gura iza granica bola boreći se protiv gravitacije sa ogromnim masama gvožđa?“ odgovor glasi: mnogo njih. I zaista, ako ste u toj grupi (u šta ne sumnjam), i redovno vežbate sa autentičnim intenzitetom – trening je vrlo zabavan! Barem za one koji imaju za cilj sve veće i veće mišiće.
Ono što nije tako zabavno je – hraniti se kao pravi bodibilder. Svi volimo da jedemo. A većina voli da jede šta god želi, kad god poželi: peciva ili cerealije za doručak (ako uopšte i doručkuju), pljeskavice i pomfrit za ručak, parče pice ili dva za užinu, šnicle i opet pomfrit za večeru. Tri dnevna obroka predstavljaju normu za prosečnog čoveka. Ali izgradnja izuzetne mišićne mase zahteva i izuzetna odstupanja od norme – i izuzetne količine hrane, raspoređene u više obroka.
Zašto jednostavno ne unositi tri velika obroka dnevno? Mogli biste, ali problem je u tome što telo može apsorbovati i usvojiti tek određenu količinu nutrijenata – a naročito proteina – odjednom. Gornja granica predmet je decenijskih debata, i varira u odnosu na veličinu, količinu mišićne mase i stepena aktivnosti osobe. Strongmen dvometraš od 160 kilograma će sigurno apsorbovati mnogo više proteina od kancelarijskog službenika teškog 70 kilograma. Ali ni taj strongmen ne može metabolizovati 300 grama proteina u jednom obroku.
Za pogon zaista velikih mišića najbolje je obezbediti postojan priliv nutrijenata: u pet do sedam obroka dnevno, raspoređenih na svaka 2,5 do 3 sata. Priprema tolikih količina hrane je velik posao – zbog čega ga velika većina ni ne preduzima, jedući šta stigne. Ali za ozbiljnog vežbača postoje samo dve mogućnosti: ili kuvati i peći velike količine hrane jednom (ili dvaput) nedeljno, u danima koje ste odredili za to, i potom odlagati individualne porcije u frižider – ili spremati sveže obroke kad god je potrebno. Većina bira prvi način, jer malo ko ima vremena i želje da svakodnebno provede sate u kuhinji. Neki, kako rekoh, pribegavaju brzoj hrani – što ne bih savetovao. Piletina na grilu koju ste sami pripremili uvek će biti kvalitetnija od one kupljene u marketu u ko zna koliko (i koliko starog) ulja, soli i ko zna kakvih dodataka.
Za postojan rast mišića, primarni cilj treba da bude što duže održavanje tela u anaboličnom stanju (stanju izgradnje), idealno sve vreme, i izbegavanje zapadanja u katabolizam (stanje razgradnje mišića). Više od četiri sata između obroka vam svakako neće štetiti, ali ako želite maksimalnu masu na najoptimalniji način, to nije najbolje rešenje. Kad već trenirate ozbiljno i intenzivno, zadnje što želite je gubitak dragocene mase samo zato što ste lenji da jedete dovoljno i redovno. Nekad čak nećete ni biti gladni – ali morate jesti. Imajte na umu: glad je osećaj koji pomaže telu da ostaje u stanju ravnoteže, jer telo voli ravnotežu. Njemu odgovara postojeća mišićna masa, ali vama ne. Nastojanje da se izgradi velika masa je nešto najdalje od ravnoteže.
Unos hrane je definitivno najteži deo bodibildinga jer, sprovođen kako treba, skoro da postaje posao. Ali istrajavanje u tom poslu, i njegovo obavljanje na pravi način, činiće ogromnu razliku. Na posao se ne ide samo kad smo za to raspoloženi. Neće vam uvek biti do pripreme i unosa hrane, ali... šta da vam kažem. Rekli ste da želite maksimum mišićne mase. Upravo postojan ritam kvalitetnih obroka tokom dužeg perioda čini onu ključnu razliku koja stvara masivne ljude.
U drugom delu članka, videćemo još neke aspekte ishrane za ozbiljnu mišićnu masu.
