Vreme u kojem živimo nameće nam “instant” rezultate u brojnim životnim aspektima, pa tako i u sferama koje se tiču fizičke aktivnosti i sporta. Ko ne bi želeo da ima lepo izvajano i oblikovano telo koje je u današnje vreme postalo jedan od sinonima za ideal ljudske lepote?
Tragajući za njim, biramo različite puteve, uglavnom pogrešne. Da li je to zbog “neinformisanosti”, ili po tipu “ma nije to neka nauka”, ili “ ima sve na net-u”… Nebrojeno puta do sada sam čula “jedem samo jednom na dan”, “izbegavam doručak”, “ ne večeravam”, “a, koliko tu ima kalorija?”, “danas jedem samo meso”, “jedem samo ovo i ovo da bi……” , kako god.
Brojni stavovi se nižu dok ljudi posežu za rigoroznim “dijetama”, neplanski “upadaju “ u teretane vežbajući po “svom” planu i programu, što sve vodi organizam u brojne metaboličke poremećaje kao i veliki rizik za nastanak povreda.
Da napomenem – čast izuzecima, kojih ima, ali su retki.
Ali, šta je istina u svemu tome? Ima li neka “čarobna” formula koja na brz, efikasan a opet zdrav način može da nas dovede do rezultata?!
Moraću da vas razočaram… Ne postoji!
Ono što je pravo pitanje jeste, šta svako od nas želi? Brz rezultat sa kratkotrajnim efektom, ili zdrav put sa dobro izbalansiranom ishranom i doziranom fizičkom aktivnošću koji je ipak duži, ali učinkovitiji?
Koliko puta ste do sada čuli: “smanjiti unos+ povećati potrošnju”?? Šta to zapravo znači?
Izbalansirana ishrana i adekvatan unos tečnosti uz individualno doziranu fizičku aktivnost…
Zvuči jednostavno, ali da li je tako??
Izbalansirana ishrana podrazumeva raznovrsan pristup u unosu makro- (ugljenih hidrata, proteina i masti) kao i mikronutrijenata (vitamini, minerali) što opet ponavljam, mora biti prilagođeno svakom pojedincu. Radi održanja efikasnosti metaboličkih procesa na adekvatnom nivou, najbolje bi bilo da se obroci podele na više manjih porcija (recimo 3 “glavna” obroka i dve užine), u vremenskim razmacima koje svako može da prilagodi u skladu sa svojim dnevnim obavezama. Poenta je u raznovrsnosti… Žitarice, meso, mlečni proizvodi, nezasićene masti, sveže voće i povrće. Sezonski se naravno moramo prilagoditi, jer nismo u mogućnosti da uvek imamo dostupne sveže namirnice.
A šta ćemo sa slatkišima i grickalicama?? Primamljivo jeste, i oduvek je bilo, ali samo kada pomislimo na količinu aditiva koji se tu nalaze kako bi imali određeni ukus, miris, boju, svežinu, teksturu……količina soli, šećera….. Ko sve čita ona sitna slova koja popunjavaju poleđinu omota tih “slatkih i slanih užitaka”? Mi sve to znamo, zar ne? Napravite onda izbor. Sami pravite slanu ili slatku poslasticu. Jeftinije i zdravije, utrošak vremena i nije onda tako besmislen, zar ne?
Veoma bitna stavka je pravilna hidracija organizma. Šta je bolje od vode? Što bi mnogi rekli: “8 do 10 čaša vode na dan”. Ali, ko još broji?? Česti su odgovori koje dobijam: “Ok, ali, kako da pijem vodu kad ne osećam žeđ?”, “Puno je to, ne mogu ja toliko da popijem” …
U tome i jeste poenta. Već kad osetimo žeđ, naš organizam je u nekoj fazi dehidracije. Zato, pomalo, rasporedite unos u proseku oko 1.5 l vode na dan, sa ostalim “tečnostima” putem hrane i drugih napitaka u ukupnom iznosu od oko 2l na dan.
Mali osvrt na sokove i gazirana pića. Svi znamo da imaju dosta šećera kao i drugih sastojaka koji baš i nisu u grupi “poželjnih”, ali i pored toga “omakne” se neka časa, limenka hladne Koka-Kole, Guarane , itd… Ali, i to malo, ako nam već ne koristi, zar ne možemo da izbacimo iz upotrebe??
Treća, ali ne manje bitna je fizička aktivnost, koja tek sa prethodne dve čini jednu celinu. Kad? Gde? Kako? Koliko? Samo su neka od pitanja vezana za fizičku aktivnost i bavljenje sportom. Nema učinkovitih rezultata samo sa korekcijom ishrane, a da se ne ubaci bar neki vid aktivnosti. Isto tako, mogu se sati provesti vežbajući ali sa neadekvatnim unosom hrane opet nema efekta, čak i ako ga ima, nedovoljan je.
Tu je i adekvatna suplementacija. Ishrana, ma koliko bila raznovrsna, u pojedinim momentima ne može uvek da zadovolji celokupne potrebe organizma, pogotovo uz redovnu fizičku aktivnost, različitog stepena intenziteta. Zato su neophodni dodaci, za pripremu, učinkovitost kao i oporavak nakon treninga.
Ono što je važno, jeste da svako treba da ima lični plan i program na osnovu kog će da priprema organizam na aktivnost ako govorimo o rekreativcima, odnosno usklađuje formu sa kalendrom takmičenja kada je reč o profesionalcima. Posebnu pažnju zahtevaju tzv. “senzitivne” grupe: deca, starije osobe, žene. Svaka od njih je specifična u pogledu starosti, konstitucije, potreba, fizioloških promena, i zahteva oprezniji pristup kada je reč o fizičkoj aktivnosti.
Kao i uvek, i u svemu, važna je upornost i istrajnost, jer bez nje uz svo ostalo znanje, sve drugo “pada u vodu”…
