You are here

Fit izgled vs voće

 

Negde nam je večita dilema i jedna od najvećih polemika u svetu fitness-a da li voće dobro ili loše utiče na izgled?

Forumi i časopisi puni su raznih dijeta koje se svode samo na unošenje voća i povrća što nam „garantuje lepšu figuru.“ Sa druge strane neki tvrde da unos voća treba potpuno eliminisati iz ishrane. Kada se čovek nađe u ovakvoj situaciji, obično bude zbunjen i ne zna šta mu je činiti.

Voće ima svojih benefita koji se teško mogu nadomestiti unosom nekih drugih namirnica, ali sa druge strane ima i ozbiljnih mana koje Vam mogu upropastiti višemesečni trud oko doterivanja forme.

Voće sadrži:

- Vodu

- Ugljene hidrate

- Šećer

- Vitamine

- Minerale

- Vlakna

- Enzime

- Proteine

- Masti

- Organske kiseline

Najvažniji šećeri voća su glukoza, fruktoza i saharoza.

Glukoza (dekstroza, grožđani šećer) je monosaharid, koja se u sirovini nalazi ne samo slobodna već i vezana kao deo oligosaharida, polisaharida i mnogih drugih organskih jedinjenja. Glukoza se lako vezuje za druge nešećerne materije (proteini, masti i dr.).

Fruktoza (levuloza, voćni šećer) se, kao i glukoza, nalazi u znatnim količinama u voću. Ona je prisutna u slobodnom i vezanom stanju, odnosno kao sastojak složenih šećera: disaharida saharoze, trisaharida rafinoze i u polisaharidu inulinu. Fruktoza sporo dospeva u creva a samim tim i u krvotok. Iz krvotoka odazi pravo u jetru.

U jetri se mogu dogoditi dve stvari:

- Jetra obrdjuje fruktozu tako što je pretvara u glukozu i pothrani je u obliku glikogena, ali samo ukoliko su rezerve ispražnjene. (Stanje posle treninga)

- Druga stvar, ukoliko su rezerve glikogena pune fruktoza ne odlazi u dopunu glikogena već se deponuje pravo u telesnu mast.

Saharoza je disaharid sastavljen od molekula glukoze i fruktoze. U vodi se vrlo lako rastvara. Podleže vrlo brzoj hidrolizi pomoću kiselina. To je važan disaharid ne samo kao energetska i organoleptička materija već i kao konzervans, ukoliko se nalazi u određenoj koncentraciji.

KOLIČINA FRUKTOZE U SVEŽEM VOĆU:

(mera na jednu voćku srednje veličine, osim kod brusnica, kupina... gde je mera jedna šolja)

 

LIMETA

0.2

LIMUN

0.6

BRUSNICA

0.7

KIVI

3.4

KUPINE

3.5

BRESKVA

5.9

POMORANDŽA

6.1

BANANA

7.1

JABUKA

9.5

LUBENICA

11.3

GROŽDJE

12.4

 

VOĆE KOJE SE KONZUMIRA SAMO KADA SU NISKE REZERVE GLIKOGENA SU:

Jabuke, banane, breskve, trešnje, pomorandže, šljive, lubenica, grožnje, ananas, nar, smokve, mandarine.

 

VOĆE KOJE SE KONZUMIRA UMERENO (niži nivo fruktoze):

Kajsije, kupine, nektarine, borovnice, brusnica, grejpfrut.

 

VOĆE KOJE SE KONZUMIRA BEZ OGRANIČENJA (nizak nivo fruktoze):

Avokado, limeta, dinja(kasaba), limun, paradajz.

Sada kada ovo znamo, ukoliko ste u završnoj fazi nekih priprema (za takmičenje, slikanje, plažu...), jednostavno zaboravite na voće iz I grupe, ako želite maksimalne rezultate. I u ovim fazama je naravno ponekad potrebno unositi šečere, ali fruktoza tada svakako nije dobar izbor.

Ukoliko ste rekreativci voće svakako može biti deo izbalansirane ishrane, ali to treba uklopiti na pravi način. Voće može biti dobra opcija za neku užinu, valjalo bi iskoristiti vitamine koje ono poseduje, ali gledajte da je prošlo barem par sati od zadnjeg obroka. Ako ste siti, rezerve glikogena su vam punije i veliki deo fruktoze će se naći na neželjenom mestu.

 

Foto:Pikrepo, PXfuel

Galerija: