You are here

Fruktoza i voće skinuti sa poternice

Loša interpretacija nekih uzročno-posledičnih odnosa dovela je do neopravdane satanizacije „voćne fruktoze“, a samim tim i voća uopšteno.

FRUKTOZA (voćni šećer) ne može „na prvu loptu“ da se koristi kao energija, ne stimuliše insulin „dovoljno“, nizak glikemički indeks, a to je kao dobro?! Nema „dovoljno“ insulina, nema odlaska do perifernih tkiva...mišići, npr., mada, naši mišići zbog nedostatka odgovarajućih enzima ne mogu da direktno iskoriste fruktozu (mišićni glikogen), tako da je jetra jedini direktni „put fruktoze“ po unosu.

Kako ne može odmah da se koristi kao energija (to može jedino dekstroza=glukoza), fruktoza se prvo uskladišti kao „zaliha“ u jetri – ali ne i u mišićima.

Pod uslovom da rezerve glikogena u jetri nisu pune, fruktoza će ih brzo popuniti.

Čim su zalihe u jetri pune – eto onoga da sav višak brzo u „mast“!

Elem, kada su rezerve glikogena u jetri pune, ona ovako “razmislja”- „Imam sav glikogen koji mogu napakovati, tako da ako bilo koji ugljeni hidrat dodje ovde pretvoricu ga u mast”! Fruktoza „zamenjuje” glikogen u jetri umesto i u mišićnom tkivu i tako stavlja jetru u mod za skladistenje masti. Ovo je upravo ono sta najmanje želimo.

Uporedimo glukozu i fruktozu...

GLUKOZA (dekstroza, grožđani šećer) je osnovna energetska moneta našeg tela.

Većina organa koristi glukozu: mišići, jetra, mozak… Pirinač, ovas, krompir i druge skrobne namirnice se (sporije ili brže) „pretvaraju“ u glukozu i koriste se kao energija. Za korišćenje glukoze u ćelijama je neophodan insulin, da bi glukoza stigla do njih…sa druge strane glukoza u krvi (posle obroka) stimuliše oslobađanje insulina iz pankreasa.

Dostupna glukoza iz hrane se „pretvara“ u rezerve (rezervni ugljeni hidrat našeg tela-depo energije) - glikogen. Ovo se dešava sve dok se rezerve gikogena ne napune i u jetri i u mišićima.

Naglašavamo – GLUKOZA PUNI REZERVE GLIKOGENA I U JETRI I U MIŠIĆIMA!

Ne bi trebalo zaboraviti da je svaka voćka zapravo mix glukoze i fruktoze, naravno, tu su i bitni mikroelementi (vitamini i minerali), vlakna, antioksidansi i sl. Dakle, voće ne sadrži samo fruktozu, i pri zdravorazumnoj konzumaciji neće dovesti do fatalnog „taloženja masnih naslaga“.

Šta je zapravo problem?

Fruktoza je prirodni sastojak voća, ali se ona i (zlo)upotrebljava u savremenoj prehrambenoj industriji – razni „spojevi“, kombinacije, glukoze i fruktoze, u kojima „dominira“ fruktoza...eh, tu je HFCS (kukuruzni ili fruktozni sirup)...saharoza (beli šećer)...

Fruktozni sirup je stabilan u kiselim pićima i jelima i ne menja im ukus. Sirovina od koje se pravi je dostupna i jeftina (kukuruz). Hm, idealan „aditiv“?!

Prehrambena industrija je široko prihvatila fruktozni sirup, koji je trostruko jeftiniji od šećera i tako pogodno tečan, zbog čega je Coca-Cola od 80-ih prešla na ovu sirovinu. Eto “sirupa iz noćne more” u svim mogućim jelima, računajući i testa i mesa, pokazao se i kao dobar konzervans. Sve je postalo “pakleno slađe”.

Kad smo kod slatkoće...glukoza nije ono što svi ljubitelji slatkog žele. Njen ukus nije toliko sladak. Fruktoza jeste i ona im je „pakleno uživanje“!

Ah, da, tu je i priča o leptinu, hormonu iz masnih ćelija, koji sugeriše mozgu da je bilo dosta hrane i da smo siti. Fruktoza je šećer koji uopšte ne stimuliše leptin. Nakon „fruktoznog sirupa“ nikada nećete dobiti signal da ste siti i da vam je fruktoza „popunila rezerve“...eto začaranog kruga – „em smo stalno gladni, em smo masni“!

Dakle, zdravorazumna konzumacija voća vas neće ugojiti, ali slatkiši, grickalice, sokovi, u globalu industrijski prerađena hrana, svakako hoće! Ne odričite se voća, odrecite se industrijski prerađene hrane!

Sve što je slatko, traje kratko, zar ne? Gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tip 2, baš slatko?!

Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu