You are here

Kraljica jeseni - bundeva

Pristupačna, specifičnog ukusa i mirisa, deo slanih i slatkih poslastica, bundeva (Cucurbita pepo) je nezaobilazna namirnica jesenjih i zimskih trpeza. Ova jednogodišnja zeljasta biljka poreklom je iz Južne Amerike (Meksiko). Narandžastu boju duguje zavidnim količinama luteina, alfa i beta karotina. Može se konzumirati u sirovom obliku, kuvana ili pečena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđen sok. Pored „mesnatog“ dela koriste se i njene semenke.

Sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. U prvom planu su vitamini A, B i C, potom niacin i folna kiselina, kao i kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe. Nešto manje su zastupljeni ugljeni hidrati, belančevine i masti, a njena nutritivna vrednost na 100 grama ne prelazi 30 kalorija. Sadrži dosta vlakana i do 90% vode, podstiče varenje i smiruje upale gastrointestinalnog trakta. Smatra se da su semenke bundeve dosta hranljivije i energetski bogatije u odnosu na „mesnati“ deo. Trećinu semena čine belenčevine, drugu trećinu ulje, dok je ostatak u smoli, eteričnom ulju, šećeru, pektinu i enzimima (kukurbitin, fitosteron i tokoferol). Seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda.

U bundevi se nalazi veliki broj fitonutrijenata karotenoida. Alfa-karoten i beta-karoten su poznati i kao provitamini vitamina A.

Alfa-linoleinska kiselina koja je čuvar zdravlja srca, u velikoj količini je zastupljena u bundevi. Snižava rizik od pojave bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. Ova kiselina se pretvara u eikozapentaenoičnu kiselinu (EPA), masnu kiselinu koje ima dosta u ribi, i za koju se ustanovilo da ima protektivan efekat snižavajući serumske nivoe triglicerida i sprečavajući promene u radu srčanog mišića.

Bundeva je dobar izbor za gojazne osobe, dijabetičare, kao i za osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Bundeva smanjuje kiselost želučanog soka zbog kalijuma i magnezijuma. Ovo može biti korisno u hiperacidnim stanjima ili za smanjenje apetita. Takođe korisna je kod upala mokraćnog sistema, i prevenira pojavu bubrežnih kamenaca.

Istraživanja su pokazala da bundeva pomaže u kontroli dijabetesa. Bundeva ima relativno visok glikemijski indeks (75), ali ima malo ugljenih hidrata, pa je njeno glikemijsko opterećenje malo. Jedenje bundeve za dijabetičare je dozvoljeno, uz doziran unos, zbog jedinstvenih svojstava proizvoda. Naime, bundeva blagotvorno deluje na pankreas, stimulišući povećanje beta ćelija. Jedinstvena antioksidativna svojstva pomažu izlučivanju insulina.

Plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, za osećaj sreće i dobro raspoloženje.U narodnoj medicini zauzima posedno mesto, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Dobre rezultate daje i kod psorijaze.

Posebno su zdrave semenke bundeve, koje su izuzetan izvor proteina, a u zavisnosti od vrste bundeve proteini mogu biti zastupljeni i do 30% ukupnog nutritivnog sastava.

Od semenki, hladnim ceđenjem, se dobija ulje koje je zapravo ekstrakt sa svim lekovitim svojstvima- bundevino ulje koje je lako svrljivo i veoma zdravo. Ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama (omega-3 i omega-6 esencijalnim masnim kiselinama) koje povećavaju energiju organizma i poboljšavaju funkciju centralnog nervnog sistema. Ulje je zdravo za kožu, kao i za fiziologiju reproduktivnih organa. Lecitin iz tog ulja pomaže u snižavanju nivoa holesterola, te posledično sprečava razvoj ateroskleroze. Takođe, preventivno deluje u regulaciji funkcije mokraćnog sistema, i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Seme bundeve veoma je bogato magnezijumom, manganom, fosforom, gvožđem, bakrom, cinkom, selenom, vitaminom K i proteinima. Cink iz semenki čuva gustinu kostiju. Zbog svog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima, te je odličan dodatak salatama i čorbama.

Protein od bundeve ima široku primenu kod sportista i osoba koje žele da povećaju mišićnu masu, jer sadrži omega-3 i omega-6 masne kiseline u idealnom balansu, a veća količina vlakana mu obezbeđuje bolju svarljivost bez meteorističnih nelagoda gastrointestinalnog trakta.
 

 

 

Literatura:

Yaday M, Jain S, Tomar R, Prasad GBKS, Yadav H (2010). Medicinal and biological potential of pumpkin: an updated review. Nutr Res Rev; 23(2):184-90.

https://www.healthline.com/nutrition/pumpkin

 

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede