Višedecenijska opsednutost sojom i svim njenim „pozitivnim aspektima“ u ishrani je ipak samo loša procena uzrokovana nedostatkom dokaza u suprotno. Da, da...svako je nevin, dok se ne dokaže suprotno...Na vama je da odlučite, dokazi su pred vama...“alea jacta est“ (kocka je bačena).
Soja spada u kategoriju „omnipotentnih dodataka“ raznim prehrambenim proizvodima, toliko je zdrava da je svuda ima...hm, od toliko sveprisutne „čarobne soje“ smo sigurno zdraviji, lepši, srećniji...soja u roštilj mesu, soja u mesnim prerađevinama, soja u našim omiljenim slatkišima, grickalicama, pecivu, brzoj hrani...nema „požrtvovanog“ vegana i vegetarijanca bez „soja dominacije“...da, meso je prepuno antibiotika, (pro)hormona, teških metala, ali zato je „soja Božiji dar ljudima“...tako dobro zvuči, još samo da je „(potpuno) istinito“...
Soja, „ambrozija“ (piće Bogova na Olimpu) savremenog sveta - štiti od kancera, čuva zdravlje naših krvnih sudova (doprinosi boljem odnosu dobar/ loš holesterol), izvor najmoćnijih antioksidanasa-izoflavona...samo genetski modifikovana (GMO) soja kvari ovu idilu najzdravijeg izvora biljnih proteina...?!
Da li je baš tako?
Novije studije pokazuju da redovna (neumerena) konzumacija soje može povećati rizik od nastanka karcinoma dojke, utiče negativno na funkciju štitne žlezde, raspoloženje, doprinosi nastanku abnormalnosti u polnom razvoju „novorođenčadi“ i u pubertetu...
Izoflavoni i soja
Soja sadrži mnoštvo biološki aktivnih jedinjenja od kojih su najpoznatija izoflavoni.
Izoflavoni su predstavljani kao „lek“ za ublažavanje nekih klimakteričnih tegoba kod žena, za prevenciju kancera (moćni antioksidansi), usporavanje procesa osteoporoze i drastično smanjenje rizika od nastanka kardio-vaskularnih bolesti (sve to duguju svom estrogenom potencijalu; slični ženskim polnim hormonima).
Kritičari soje stalno napominju da je „zrnevlje soje“ neupotrebljivo za jelo, osim ukoliko ne prođe detaljne procese industrijske obrade, fermentaciju, hemijsku ekstrakciju, ili ako se ne izloži visokim temperaturama.
Soja sadrži i anti-nutrijent, fitinsku kiselinu (fitati, soli fitinske kiseline), koja je prisutna i u drugim leguminozama (mahunarkama), ali soja je ima u mnogo većim količinama u odnosu na „ostale“. Fitinska kiselina blokira apsorpciju minerala, posebno kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, gvožđa i cinka. Tu su interakcije i sa nekim vitaminima, dokazano da je redovna konzumacija soje povećava potrebu za vitaminima E,K,D,B12.
Epidemiološke studije rađene u zemljama „trećeg sveta” koje koriste soju redovno „na meniju” pokazale su simptome (različitog stepena) deficita gore pomenutih minerala.
Soja ne samo da ima više „fitata” od ostalih „leguminoza”, već su „fitati” u soji otporniji na „termičku obradu (produženim kuvanjem se ne uništavaju fitati).
Soja sadrži i jake „enzimske blokatore”...”tripsin inhibitor” i „hemaglutinin”.
Tripsin je jedan od proteolitičkih enzima (učestvuje u varenju proteina iz hrane, deluje na untrašnje peptidne veze proteina i polipeptida). Dakle, prisutni “tripsin inhibitor” onemogućava svrsishodno varenje proteina, pa se kao posledica toga javlja “truljenje” nesvarenih proteinskih ostataka, a ujedno se povećava verovatnoća za bolesti digestivnog trakta, kao i za maligno oboljevanje jetre i pankreasa.
Hemaglutinacija predstavlja “zgomilavanje” crvenih krvnih zrnaca, taj proces onemogućava osnovnu funkciju crvenih krvnih zrnaca - transport kiseonika do svih tkiva našeg organizma, pogotovu mozga i srca, povećava se i verovatnoća za nastanak “krvnog ugruška”.
Hemaglutinin i “anti-tripsin” zajedno predstavljaju “blokatore rasta”…samo se procesom fermentacije ove supstance mogu “značajno eliminisati” (ali NE potpuno inaktivirati), tako da se preporučuje upotreba fermentisanih sojinih proizvoda (miso, tamari, šoju i tempeh) proizvedenih od organski gajene soje.
Soja i hormonski balans
Izoflavoni koje smo već pomenuli imaju hormonsku aktivnost sličnu estrogenima, fito-estrogeni. Kao što ublažava klimakterična ispoljavanja kod žena u menopuzi, zbog svog estrogenog potencijala (sposobnosti da aktivira estrogenske receptore), deluje i na “estrogen osetljiva tkiva”, redovna i prekomerna upotreba soje je pogotovu kontraindikovana kod estrogen-osetljivih tumora (karcinom dojke, materice…).
U nekim studijama na životinjama, utvrđeno je da soja negativno utiče i na razvoj polnih karakteristika kod oba pola (pojava prevremenog puberteta). Pojačana konzumacija soje može dovesti i „remećenja normalnog ciklusa kod žena”.
Sa druge strane tu su i „soja-formule” koje se primenjuju kod novorođenčadi (kao zamena za mleko). Otkriveno je da bebe koje su hranjene „soja-formulom” imaju 13.000-22.000 puta više estrogena (plazma estradiola) od onih koje su hranjene formulama baziranim na mleku.
Bebe hranjene isključivo „soja-formulama” dobijaju količinu estrogena koja je ekvivalent (bazirano na težini tela) barem četiri ili pet kontraceptivnih pilula na dan!
Kao suprotnost tome, formule bazirane na mleku sadrže zanemarljivu količinu fito-estrogena, isto važi i za ljudsko mleko čak i ako majka konzumira proizvode od soje.
Soja smanjuje testosteron kod muskaraca (indirektno i preko SHGB, proteina koji vezuje slobodan, aktivni testosteron u krvi), što se manifestuje kroz nizak libido i smanjenje broja spermatozoida. Tu je i moguća ginekomastija (rast tkiva „muške dojke”), uzrokovana aktivacijom estrogenih receptora kod muškaraca.
Žene mogu da osete čitav niz različitih simptoma s obzirom da se remeti i rad tireoidne žlezde.
Skrenimo pažnju na GENISTEIN i dajidzein, fito-estrogene iz grupe izloflavona koji blokiraju enzime koji učestvuju u sintezu hormona štitne žlezde i dovode da posledičnog ispoljavanja simptoma smanjene funkcije ove žlezde.
Problemi sa obradom soje
Proces obrade soje je takođe čini nepoželjnom namirnicom s obzirom da proces uključuje interakcije sa hemijskim sastojcima, kao što je npr. aluminijum, tu su i visoke temperature i pritisak, pri čemu nestaju skoro sve hranljive vrednosti soje.
Visoka temperatura u procesu obrade razgradjuje protein soje (denaturacija, gubitak „upotrebne strukture proteina”) tako da je on praktično beskoristan kao izvor proteina.
Proces obrade dovodi i do nastanka otrovnog lizinolanina i vrlo kancerogenih nitrozamina (karcinom želuca). Tu je i MSG (mono-natrijum glutamat, „slobodna glutaminska kiselina”) koji ima potencijalno neurotoksična svojstva, a takođe nastaje u toku obrade soje.
Situacija nije ništa bolja ni kada se radi o sojinom ulju, Soja je bogata omega-3 masnim kiselinama, ali tokom „pravljenja ulja” iz soje koristi se visoka temperatura i pritisak kao i rastvarači kao što je heksan pa se one nepovratno gube.
Ali soja ima anti-kancerogena svojstva?
Da, Japanci i neki azijski narodi manje oboljevaju od karcionima prostate, npr., ali zato imaju veći stepen oboljevanja od karcionama pankreasa, jetre, jednjaka, želuca i štitne žlezde...hm, žvuči poznato?
Mada, za sve je većinski „kriva” GMO soja (genetski modifikovana soja), pesticidi...toliko ljudi konzumira soju u Srbiji, bilo tokom posta, ili ovako, a većina su zdravi, vedri, čili, jaki i uvek nasmejani...zar ne? Nema ginekomastije, nema hormonskih poremećaja...bar ne „akutno”...?!
Podsetimo da soja pripada mahunarkama (grašak, pasulj...), tu su proteini, doduše nekompletni (nemaju sve esencijalne amino kiseline), omega-3 masne kiseline, gvožđe, fosfor, bakar, vitamini B-grupe, triptofan (prekursor serotonina)...
Konzumacija fermentisanih „sojinih proizvoda” od organski proizvdene soje, može sve negativnosti redovne upotrebe minimalizovati, ali treba biti oprezan i ne preterivati...po autorki knjige, “Sve o soji”, Kajli Daniel, dozvoljena dnevna doza soje je 36 gr, tako ćemo uz minimumum neželjenih efekata uživati u svim prednostima soje.
Ne zaboravimo i druge mahunarke, spelta pšenicu, heljdu, kinou...vreme soje je prošlo, vreme je za neke nove „biljne junake”?
Soji je odzvonilo...
Reference:
(1). Rackis, et al., ibid., p. 22; "Evaluation of the Health Aspects of Soy Protein Isolates as Food Ingredients", prepared for FDA by Life Sciences Research Office, Federation of American Societies for Experimental Biology (9650 Rockville Pike, Bethesda, MD 20014), USA, Contract No. FDA 223-75-2004, 1979.
(2). See www/truthinlabeling.org.
(3). See www/unitedsoybean.org.
(4). These are listed in www.soyonlineservice.co.nz.
(5). Wall Street Journal, October 27, 1995.
(6). Urquhart, John, "A Health Food Hits Big Time", Wall Street Journal, August 3, 1999, p. B1
(7). Natural Medicine News (L & H Vitamins, 32-33 47th Avenue, Long Island City, NY 11101), USA, January/February 2000, p. 8.
(8). Harras, Angela (ed.), Cancer Rates and Risks, National Institutes of Health, National Cancer Institute, 1996, 4th edition.
(9). Searle, Charles E. (ed.), Chemical Carcinogens, ACS Monograph 173, American Chemical Society, Washington, DC, 1976.
(10). Ishizuki, Y. et al., "The effects on the thyroid gland of soybeans administered experimentally in healthy subjects", Nippon Naibunpi Gakkai Zasshi (1991) 767:622-629.
(11). Cassidy, A. et al., "Biological Effects of a Diet of Soy Protein Rich in Isoflavones on the Menstrual Cycle of Premenopausal Women", American Journal of Clinical Nutrition (1994) 60:333-340.
(12). Bulletin de L'Office Fédéral de la Santé Publique, no. 28, July 20, 1992.
(13). Setchell, K.D. et al., "Isoflavone content of infant formulas and the metabolic fate of these early phytoestrogens in early life", American Journal of Clinical Nutrition, December 1998 Supplement, 1453S-1461S.
