Muzika je postala deo života, i ima moć da utiče na određene aspekte i iskustva sa kojima se susrećemo tokom svakodnevnih životnih aktivnosti.
Uglavnom ne obraćamo pažnju na to kako muzika može da utiče na izbor hrane. Ne razmišljajući o tome, nismo ni svesni da postoje značajni uticaji koji su i naučno dokazani.
Neka istraživanja ukazuju na to da odabir muzike utiče na ponašanje tokom obroka, bilo da smo u restoranu ili kod kuće. U stvari, utiče na brzinu kojom jedemo i vreme koje trošimo na svako jelo.
Da li opuštajuća muzika podstiče ili smanjuje apetit?
Istraživači sa američkog univerziteta proučavali su kako muzika utiče na ljude kada jedu u restoranu. Za studiju su koristili četiri vrste muzike: džez, klasičnu, rok i hip-hop. Takođe su uzeli u obzir hranu koja se smatra emocionalnom, kao što je čokolada, i neemocionalnom, kao što je paprika.
Rezultati su pokazali da ljudi imaju više apetita kada slušaju džez muziku, a manje apetita uz hip-hop. Istraživači su smatrali da ovo ima veze sa emocijama. Na primer, kada slušamo muziku sa harmonijskim ritmovima (poput džeza) osećamo se srećnije. To dovodi do povećanja apetita.
Studija koju su sproveli istraživači sa danskog univerziteta pokazala je suprotne rezultate. Slušanje opuštajuće muzike, tačnije slušanje sporijih melodija, čini da manje jedemo.
Muzika utiče na izbor hrane
Restorani i kafići često koriste ambijentalnu muziku kako bi na određene načine uticali na svoje goste. Naravno, gosti nisu ni svesni da muzika utiče na konzumiranje hrane. Pojedina mesta namerno stvaraju opuštajući ambijent, a druga glasnu, bučnu atmosferu.
Istraživanje koje je sproveo Journal of the Academy of Marketing Sciences sugeriše da je jačina muzike izuzetno bitna i da utiče na to kako konzumiramo hranu. Tačnije, uz muziku niskog intenziteta bolje jedemo, i češće se odlučujemo za zdrave obroke. Nasuprot tome, glasna muzika povećava stimulaciju i stres. To znači da ćemo birati manje zdrave opcije.
Istraživanje koje je sprovedeno u Švedskoj na posetiocima jednog kafića je podrazumevalo primenu muzike različitih žanrova i različite jačine (od 55 do 70 decibela). Na meniju su bili zdravi izbori (kao što je salata), neutralni izbori (kafa, čaj) i nezdravi izbori (kolači, čokolada).
Kada je puštana tiša muzika, gosti su u većini slučajeva birali zdravu hranu. Kada je bila uključena glasnija muzika, gosti su birali manje zdrave izbore.
U sledećem eksperimentu utvrđivan je izbor hrane puštanjem tihe i glasne klasične muzike, ali je utvrđivano i šta se dešava u uslovima bez muzike. Osobama su ponuđene voćna salata i čokoladna torta. Tokom slušanja glasne muzike, u 44% slučajeva oni su birali čokoladnu tortu. Pri puštanju tihe muzike, osobe su birale tortu u 14% slučajeva. Kada nije puštana muzika, oko 50% osoba je biralo tortu.
Isti eksperiment je izveden sa hevi metal muzikom velike i male jačine i dobijeni su isti rezultati. Na osnovu ovoga je utvrđeno da muzički žanr nije bitan na izbor hrane, već jačina muzike.
Muzika velike jačine povećava uzbuđenje, a samim tim utiče na osobu da izabere manje zdravu hranu. Međutim, muzika male jačine dovodi do toga da se osoba oseća opušteno, što je pogodnije za izbor zdravog obroka.
Složićete se da muzika igra važnu ulogu pri odlučivanju u odabiru hrane.
Izvori:
- Reinoso Carvalho, Felipe, et al. "Does music influence the multisensory tasting experience?" Journal of sensory studies 30.5 (2015).
- Karapetsa A.A., Karapetsas A.V., Maria B., Laskaraki I.-R.M. The Role of Music on Eating Behavior. Encephalos. 2015.
