Aditivi (tzv. E dodaci ishrani) su supstance koje nemaju hranljivu vrednost. Dodaju se hrani u malim količinama u cilju produženja roka trajanja, poboljšanja ukusa, mirisa, izgleda i konzistencije. Postoje podaci da su ljudi u težnji da hranu učine ukusnijom i da je sačuvaju duže vreme još u bronzano doba koristili tri vrste aditiva: so za soljenje, dim za konzervisanje mesa i fermente u proizvodnji piva, vina, sireva i drugih namirnica. Do sredine XIX veka uglavnom su se upotrebljavale polazne, "lako kvarljive sirovine" za proizvodnju hrane, da bi sa razvojem zanatskih radionica u gradskim naseljima počelo korišćenje hemijskih supstanci - aditiva. Aditivi se dodaju hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, kao i pri transportu i čuvanju. Zahvaljujući njihovoj primeni moguće je produžiti trajnost namirnica koje se proizvode u jednom periodu godine (npr. voća i povrća) i time omogućiti njihovo korišćenje tokom cele godine. Prilikom prerade hrane dolazi do gubitka karakterističnih osobina kao što su boja, miris, ukus, što je osnovni razlog za upotrebu aditiva. Njihovim dodavanjem proizvodu on se čini prihvatljivim za potrošača...ali po koju cenu?
Prija oku, prirodno izgleda, ali tu i nema ničega prirodnog...Sipajte u čašu „kupovni” sok od pomorandže, višnje, ananasa ili drugog voća, uživate u njegovom ukusu, mirisu, boji. Pri tom i ne sanjate da od tog voća nema gotovo ni traga i da vam je u čaši čista sintetska imitacija. Ovo, nažalost, danas nije retkost i to ne samo kada su sokovi u pitanju.
Npr. razni voćni sokovi, napici u prahu (pa i oni u kategoriji suplemenata), zatim, brojne grickalice, žvakaće gume, bombone, industrijski kolači, sladoledi i drugi proizvodi dobro su „obogaćeni” aditivima.
Potencijalna opasnost po zdravlje ljudi ne krije se u aditivima koji su dozvoljeni za upotrebu( pozitivna lista), niti u njihovim propisanim količinama, već u dodavanju aditiva u mnogo većim količinama od dozvoljenih( većim i od navedenih u deklaraciji proizvoda koji ih sadrži). Problem je i u supstancama koje se dodaju kako bi se podigla cena proizvoda (kao, npr. bojenje belog brašna radi prodavanja kao crnog, što nije štetno po zdravlje, već najviše „po novčanik”). Aditivi nemaju hranljivu vrednost i trebalo bi, kako i propisi nalažu, da se upotrebljavaju samo oni koji nisu štetni po ljudsko zdravlje.
Međutim, aditivi koji su većinom veštački proizvedene "materije", uzrok su opasnosti za zdravlje dece i starije populacije, jer se ljudski organizam prema njima ponaša kao i prema lekovima. Poznata je činjenica da je kod dece do tri godine starosti sistem za detoksikaciju (lekova, aditiva) u jetri još nedovoljno razvijen, a kod starijih ljudi njegov kapacitet je smanjen, pa je sasvim jasno kakav rizik po njih predstavlja upotreba ovih "materija".
U dečijoj hrani i zamenama za humano mleko zabranjene su veštačke boje, zaslađivači, većina aroma, hemijski konzervansi, sintetski antioksidanasi, emulgatori i stabilizatori, biološki aktivne supstance jonizujućeg ili ultravioletnog zračenja.
Iako su uglavnom u upotrebi samo oni aditivi koji su tačno hemijski i fizički poznati i nisu štetni po zdravlje, ipak se u dečijoj hrani mogu naći aditivi, zapravo ostaci( metaboliti) koji se koriste za tovljenje životinja radi što bržeg povećanja telesne mase. To su najčešće antibiotici i hormoni koji i u minimalni količinama mogu da štete zdravlju ljudi.
Pojedini aditivi u namirnicama kao što su tatrazin (veštačka boja), butilhidroksitoluen (BHT) i butilhidroksianizol (BHA) i antioksidansi za masti i ulja, izazivaju alergijski osip kod osoba sa već ustanovljenom hroničnom koprivnjačom. U tom slučaju sačinjena je lista namirnica koje treba izbegavati u ishrani. To su masti i ulja, cerealije, suvi kvasac, margarin, majonez, industrijski kolači, čokolada, marmelada, instant pića, industrijska gotova jela...pa u čemu onda grešno uživati, kada je hrana u pitanju?
Dokazano je da astmatičari koji ne podnose aspirin takođe imaju ukrštenu reakciju na tatrazin, kao i na benzoate. Međutim, pojedine tablete koje se upotrebljavaju u terapiji alergija često su obojene dozvoljenim veštačkim bojama, pa bi se uzimanjem ovakvih lekova još više pojačali simptomi alergije. Paradoksalno, zar ne?
U najvećem broju slučajeva aditivi prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih institucija kako bi se utvrdila njihova toksičnost, dozvoljene( preporučene) dnevne doze koje se smatraju sigurnim, zatim, prolazne i trajne neželjene reakcije na upotrebu istih. Obavlja se i ispitivanje na mutagenost, teratogenost( abnormalnosti razvoja), kancerogenost, kao i njihov uticaj na embrion i potomstvo.
Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje klizavosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica.
Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B).
Dakle, Pravilnik o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode predviđa Pozitivnu listu, kojom su pojedinačno obuhvaćeni aditivi iz grupe A1 i A2, iizuzetno iz grupe B (za koje je utvrđena tehnološka opravdanost za korišćenje).
E-brojevi su deo sistema aditiva kako za hranu tako i za pića, koja su dozvoljena od Evropske unije (EU). E-brojevi ne moraju da se pišu na proizvodu, i proizvođač može da navede dodatke koristeći njihova imena umesto toga.
Pri proizvodnji hleba koristi se, npr., aditiv pod brojem E300, iza kog se skriva askorbinska kiselina( vitamin C) koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice). Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijum fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijum karbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna.
Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupujete, ili ako ste to već učinili onda je najbolje i najbezbednije da ga ne koristite.
Pomenimo i to da u sastav jednog određenog aditiva mogu biti ugrađene prirodne i veštačke supstance. Dozvoljena je upotreba samo onih aditiva koji su tačno fizički i hemijski određeni, za koje je sigurno dokazano da su neškodljivi za ljudski organizam u dozvoljenoj količini.
U dozvoljene aditive ubrajaju se grupe: antioksidansi, boje, konzervansi i začini.
Napomene štetnosti
Aditivi koji boje namirnice u crveno ili žuto( E102, E104, E110, E122, E124 i E129) u zemljama Evropske unije moraju da budu posebno naznačeni. Evropski parlament se na ovaj potez odlučio nakon što je utvrđeno da ti dodaci mogu negativno da utiču na hiperaktivnost i pažnju kod dece, što je široko prihvaćemo i u našoj zemlji? Ili se negde i "progleda kroz prste"? Zapitajmo se da li je u našoj zemlji profit iznad zdravlja nacije? ...ili smo tu naviku iskorenili? Zdravlje nacije nema cenu?
Od kijavice do astme
Masovna upotreba aditiva može da dovede do pojave određenih reakcija preosetljivosti, odnosno, lošeg podnošenja istih što se ogleda u javljanju "alergijskih" simptoma kao što su: koprivnjača, kijavica, astma, otok ždrela sa osećajem gušenja, crvenilo i osip na koži.
Nasilničko ponašanje
Lista dozvoljenih aditiva u proizvodnji dečje hrane je relativno kratka i uglavnom sadrži prirodne aditive, a količine u kojima se mogu koristiti su, takođe, strogo definisane. Američki naučnik dr Ben Fiangold je još 1973. godine izneo hipotezu da su problemi lošeg socijalnog ponašanja dece (hiperaktivnost) i adolescenata (nasilničko, čak i prestupničko ponašanje) direktno povezani sa lošom ishranom bogatom veštačkim bojama( npr. E 124...), aromama, salicilatima.
Rizik i korist
U nekim slučajevima posmatra se odnos rizika i koristi, kao kod nitrata i nitrita (sadrže ih suvomesnati proizvodi i usoljeno meso, riba i sirevi), iz kojih mogu biti stvoriti određena kancerogena jedinjenja tzv. nitrozamini, ipak, s druge strane sprečavaju rast bakterija koje izazivaju trovanje.
Nitrozamini možda mogu da budu odgovorni za nastajanje raka u želucu, mada ti mehanizmi još nisu razjašnjeni i dokazani. Nasuprot tome poznato je da je proces stvaranja nitrozamina „usporen” dejstvom vitamina C( E 300).
Čovek ne bi trebalo da ih unosi u preteranim količinama, jer, iako su nitrati "malo toksični" oni pod dejstvom enzima pljuvačke postaju nitriti koji su toksičniji.
Pecivo i mučnina
Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostati i tripolifostati mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme, jer blokiraju brojne enzime u crevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijum-bromat, koji se, inače, koristi u pekarstvu može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe.
Ali nije sve tako crno...postoje i korisni aditivi...
Iza šifre E 110 krije se antikancerogeni indijski šafran, E 160 je pigment karoten koji takođe štiti od tumora, E 170 je kalcijum-karbonat, E 300 - vitamin C, E 306 -vitamin E, E 504 - magnezijum-karbonat...
Sojin lecitin koji se označava pod šifrom E 322, sastojak je mnogih proizvoda, posebno slatkiša. Zbog dijetetskog i terapeutskog svojstava, preporučuje se kao dodatak ishrani, jer sadrži sastojke koji utiču na metabolizam jetre, apsorpciju masti, koagulaciju krvi i regeneraciju ćelija nervnog sistema. Koristi se u proizvodnji svih vrsta hleba i peciva, posebno onih kojima se dodaje mast, poboljšava tehnološka svojstva proizvoda i produžava im svežinu. Konditorska industrija ga koristi u proizvodnji čokolade, čokoladnih i kakao proizvoda i preliva.
Sve u svemu..."razlika između leka i otrova je doza"...nadajmo se da je svest naših industrijskih giganata u proizvodnji hrane sazrela do tog nivoa da prepoznaju da je najviši lični interes - opšti interes - tj. ZDRAVLJE NACIJE, A NE SUROVI PROFIT...
Ubijamo sami sebe...profitom...mislite o tome...
