“Brže, bolje, jače”…ali ne po svaku cenu? Nova, zdravija alternativa dopingu? MUMIO?! Čarobni napitak ruskih specijalaca i komandosa. Najbolja paralela zabranjenim doping sredstvima, navodno zaslužna za uspeh ruskih atletičara i sportista – crni anabolik. Mumio – univerzalni lek – poboljšava imuni odgovor našeg tela na razne uzročnike bolesti (virusi, bakterije, gljivice), stišava alergijske reakcije, ubrzava zarastanje i oporavak nakon povreda i preloma, smanjuje osećaj bola, doprinosi hormonskom balansu, idealan kod rekonvalescenata...pripisuju mu se i afrodizijačka svojstva...
Sama reč mumio (ponekad se piše ili izgovara kao mumyo, mumjo, mumijo, kao i „Shilajit”) ima svoj koren u grčkom jeziku - i znači čuvar tela. Prvi zapisi o njemu stari su preko 3000 godina. Bio je poznat u Persiji, Vavilonu, Egiptu, Rimu, Grčkoj... Kao lek koristio se još kod drevnih Sumera, spominju ga Vede (indijske svete knjige), Aristotel u svojim delima, kao i mnogi drugi poznati srednjevekovni lekari i iscelitelji.
Do pre nekoliko godina izvoz mumia iz Rusije je bio zabranjen, jer je proglašen za nacionalno blago zemlje!
Šta je zapravo Mumio?
Po jednima to je okamenjeni izmet slepog miša, a po drugima fosilizovani med, vosak i mleč divljih pčela... ali to je zapravo prirodna smola, nalik asfaltu...
Na velikim nadmorskim visinama, gde je vazduh„siromašniji kiseonikom, a klima vetrovita, gde su temperaturne razlike drastične i gde se sreće pojačano elektromagnetno zračenje i povišen radioaktivni fon, kao i u suvim i žarkim predelima, mikroorganizmi koji razlažu organske ostatke nemaju nikakav učinak. U takvim uslovima se biomase životinjskog ili biljnog porekla, nerazložene, vremenom mumificiraju i polimerizuju - fosilizuju, stvrdnjavaju u nedostatku vlage ili, u njenom prisustvu, postaju tečne ili žitke.
Najopštija definicija mumia bila bi da je to bio-produkt koji nastaje pod uticajem fizičko-hemijskih prirodnih pojava.
Klasična istočnjačka medicina deli mumio - na mumio saladžidi - crnu, smolastu masu bez mirisa i mumio dorobi, tamnokestenjaste boje i karakterističnog mirisa. Oba se mogu naći u srednjoj Aziji, na preko 2.500 metara nadmorske visine. Mumio se nalazi u procepima i naprslinama stena, u pećinama peščano-glinastih ili krečnjačkih stena. Najbogatija mumiom su mesta obrasla jelovom šumom.
U principu, mumio se ne može naći ispod 1.500 metara nadmorske visine i uglavnom je sakriven na vrlo nepristupačnim mestima. Godišnja proizvodnja mumia u srednjoj Aziji je otprilike dve tone. Mumio koji možemo naći na tržištu je obično crne ili tamno-smedje boje, sa karakterističnim mirisom i gorkim „ukusom nafte”( nisu retke ni „fake” varijante, zato je opreznost neophodna).
Mumio je čvrste konzistencije do nekih 25-30 stepeni ako je čist, bez primesa, ali na višim temperaturama prelazi u tečniju konzistenciju – lepljivu smolu. Filtracijom sirovog mumia se dobija čist mumio, koji se dalje koristi u obliku tableta, kapsula, a može se i u razređenoj formi dodavati raznim „lekovitim” mastima, balsamima i sl.
Često se mumio dodaje nekim alkoholnim pićima – rakija, votka, ili se pak prave melemi sa medom koji se koriste za jačanje imuniteta.
Mumio je prirodna mešavina organskih i neorganskih materija. U njemu se nalazi mnoštvo mikroelemenata. Mumio uzorci iz različitih krajeva sveta imaju vrlo slične fizičke osobine i kvalitativni hemijski sastav. Razlikuju se jedino po količini pojedinih komponenti. Dakle, mumio se sastoji od prosečno 70-85 mikroelemenata, i to: vitamina (B1, B6, B12, C, P, K), minerala, 6 amino kiselina (metionin, prolin, glicin, glutamin, histidin, asparaginska kiselina), „prirodnih steroida”, fosfolipida, metalnih oksida, glikozida, eteričnih ulja...najpoznatiji aktivni sastojaci su fulvična i humična kiselina, koje se smatraju moćnim antioksidansima.
Posle detaljnih i temeljnih analiza, savremena medicina je potvrdila da prelomi kostiju zararastaju u proseku 20% brže ukoliko se uzima mumio. Osim toga, brojne studije i istraživanja u poslednjih tridesetak godina govore u prilog pozitivnog dejstva mumia u lečenju bolesti perifernog nervnog sistema - radikulita, neuralgija, teških slucajeva neuralgije nerva trigeminusa, kao i nekih oboljenja centralnog nervnog sistema – demencije različitih uzroka, stanja posle šloga, povreda mozga sa edemom( otok).
Potvrđeno je i antikoagulantno dejstvo mumia, kao i njegovi pozitivni efekti na funkciju kardio-vaskularnog sistema. Ima dokaza da mumio stimuliše regenerativne procese kod infarkta miokarada, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mišicnih, koštanih i nervnih tkiva i krvi.
U vidu dopune banjskom lečenju, mumio se odlično pokazao i u terapiji čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta(stvaranje krvnog ugruška, tromba, u potkožnom venskom sistemu sa propratnim zapaljenskim procesom) koristio se u eksperimentalne svrhe u količini od 0,3 grama jednom dnevno u toku 10 dana. Ustanovljeno je da su simptomi oboljenja nestali u potpunosti posle 8 do 10 dana.
Odlični rezultati su postignuti u lečenju paradentoze (hronična infekcija „zubnog mesa” i vilične kosti usled koje dolazi do gubitka zuba) uz pomoć rastvora mumia.
Iz podataka dobijenih sa moskovskog Medicinsko-stomatološkog Instituta vidi se da mumio potpomaže korekciju imunog statusa čoveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja. Bolesnici kod kojih je otkriven deficit T-limfocita( ćelije imunog sistema), dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 15-20 dana. Posle završetka lečenja ustanovljeno je da su se T-ćelije u krvi približile normalnim vrednostima.
Eksperimenti u kojima su učestvovali sportisti pokazuju da mumio za čak 20% povećava njihovu sposobnost da izdrže naporan trening, bez štetnih posledica po organizam. Pored toga, za 25% ubrzava proces oporavka organizma od napornih treninga, takmičenja. Zaista zvuči kao "čarobni napitak", jer podiže perfomanse sportista, a pri tom ne ostavlja “tragove u organizmu”, pa se ne može ni detektovati, za razliku od raznoraznih zabranjenih doping sredstava, otuda i naziv – “crni anabolik”.
Tako da upotreba mumia u sportu za sada i nije zabranjena.
Mada je pred naučnom javnošću još dug proces potpunog izučavanja osobina i svojstva mumia, ono što se o njemu sigurno može reci je da spada u „eliksire”, odnosno biostimulatore prvoga reda. Preporučuje se većini ljudi, ali i pored njegove relativne bezopasnosti, ne savetuje se osobama obolelim od hipertireoze, karcinoma, koje su sklone krvarenju( anti-koagulatna terapija), hemofiličarima i onima koji imaju povišen krvni pritisak. Predoziranje i dugotrajna uoptreba može dovesti do psihičkog rastrojstva, kao i kalkuloze( pojava kamenaca) u bubrezima i žučnoj kesi!
Nikome se ne savetuje samodijagnoza i samolečenje; neophodno je da se pre uzimanja bilo kog eliksira posavetujete sa svojim lekarom ili lekarom specijalistom za odredenu bolest.
Mumio je ipak pomoćno lekovito sredstvo, sa mogućim interakcijama sa lekovima koje uzimate ili stanjem u kome se nalazite!
Uopšteno gledano, mumio nije štetan ako se ograničeno i umereno upotrebljava( ako nema kontraindikacija za njegovu upotrebu). Zbog toga se konzumiranje mumia ograničava na 15 dana, sa maksimalnom dnevnom dozom do 0,5 grama dnevno, nakon čega se pravi pauza od 7 do 10 dana.
Reference:
1) Shilajit: A Natural Phytocomplex with Potential Procognitive Activity.
Carlos Carrasco-Gallardo, Leonardo Guzm´an, and Ricardo B.Maccioni (2011).
International Journal of Alzheimer's Disease, p. 1-4
2) Therapeutic Potentials of "Shilajit Rasayana.
Mittal P., Kaushik D., Gupta V., Bansal P., Khokra S. (2009).
International Journal of Pharmaceutical and Clinical Research 2009; 1(2), p. 47-49.
3) Anti-Microbial, Anti-Oxidant and Anti-Ulcerogenic Effects of Shilajit on Gastric Ulcer in Rats.
Mohamed-I. Kotb El-Sayed, 1Hatem-K. Amin and 2Ali-G. Al-Kaf (2012).
American Journal of Biochemistry and Biotechnology, 8 (1), p. 26-39.
4) Shilajit: An Ancient Panacea.
Mohd. Aamir Mirza, Mohd. Naushad Alam, Mohd. Faiyazuddin,Danish Mahmood, Ranjan Bairwa, Gulam Mustafa (2010). International Journal of Current Pharmaceutical Review and Research, Volume 1, Issue 1, p. 2-11.
5) The Effects of Shilajit on Brain Edema, Intracranial Pressure and Neurologic Outcomes following the Traumatic Brain Injury in Rat.
Khaksari M., Mahmmodi R., Shahrokhi N., Shabani M.,Joukar S.,Aqapou M. (2013).
Iranian Journal of Basic Medical Sciences, 16(7)
6) Evaluation of safety profile of black shilajit after 91 days repeated administration in rats.
Velmurugan C.,Vivek B., Wilson E., Bharathi T., Sundaram T. (2011).
Asian PacificJournal of Tropical Biomedicine,p. 210-214.
