Kada govorimo o najboljim izvorima proteina visoke biološke vrednosti iz hrane, stalno slušamo iste stvari – piletina, crveno meso (govedina…), riba, mleko i mlečni proizvodi sa najmanjim procentom mlečne masti, jaja, ali nekako uvek zaboravimo na ćuretinu...Neki će reći da ćuretina nije deo našeg „nutritivnog folklora“...zato je i “zaboravljena”…
Ćurka je najkrupnija domaća živina i najveći “proizvođač” kvalitetnog mesa. Imajući u vidu da je ishrana ćurki jeftinija od ishrane kokošaka, a procenat proteina, tj. kompletnost profila amino kiselina, daleko veći nego kod ostalih vrsta mesa, teško je shvatljivo zašto se u Srbiji ćureće meso tako malo koristi?!
Ćureće meso je obavezan specijalitet na trpezama u vreme božićnih praznika u mnogim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, ali se sve češće pojavljuje i u drugim krajevima sveta.
U našoj zemlji ćureće meso učestvuje sa oko 8 -10 % u ukupnoj proizvodnji mesa živine što je nedovoljno i neprihvatljivo uzveši u obzir sve pogodnosti koje sa sobom donosi ovo meso vrhunskog kvaliteta.
Severno-američki Indijanci su uveliko pre dolaska Evropljana koristili ćureće meso u ishrani. Španci su ga preneli u Evropu 1880. godine, kada je nekoliko “matičnih jata” naseljeno u šume Garafeng u Austriji.
Ćurke su proširene na lovišta u Mađarskoj, današnjoj Češkoj i Slovačkoj.
S obzirom na to da je trgovina između Mađarske i Srbije bila veoma razvijena, ćurke su se pojavile i na prostorima Srbije gde su našle i dobre, prirodne uslove za život slične mestu svog porekla u Severnoj Americi. Danas postoji nekoliko rasa domaće ćurke.
U Americi je ćureće meso tradicionalno pečenje za Božić, a na početku američke istorije bila je „simbol zahvalnosti žetvi”.
Poznato je i “magijsko značenje ćurke”.
Srbi u Vojvodini su glavu ćurke ili guske ostavljali zajedno sa kljunom kao „čuvarkuću” ili su je čuvali iza ikone u sobi. U Surduku su je stavljali pod sobni prag da bi bilo napretka u kući. Ćuran je klan na temelju nove građevine kao žrtva.
Poslednjih godina sve češće pojave masovnih zaraza krupne stoke (slinavka, šap, prionske bolesti-“bolest ludih krava”) i to u razvijenijim zapadno-evropskim zemljama, pa delom i kod nas, pojačale su interesovanje potrošača za ćurećim mesom, koje se smatra najboljom I “zdravijom” zamenom govedini.
Ćurke u ishrani zahtevaju “obroke” sa nešto većim procentom proteina, „animalnog porekla” , ali za razliku od kokošaka mogu da koriste i hranu sa nešto većim sadržajem celuloze što omogućava da se lakše prilagođavaju “na paši”, a sve to doprinosi da ishrana može biti jeftinija u odnosu na ishranu kokošaka. Tovne ćurke su izuzetno “zahvalne za držanje”.
Dobar kvalitet ćurećeg mesa ogleda se u visokom procentu proteina (kompletan profil amino kiselina), veoma povoljnom amino kiselinskom sastavu (sve esencijalne amino kiseline), niskom sadržaju masti i “velikom udelu” selena, gvožđa, cinka i vitamina B kompleksa.
Prosečna hranljiva (energetska) vrednost ćurećeg mesa u 100 grama je oko 160 kalorija, sadrži oko 25 grama proteina i 3 grama masti (od toga 1 g otpada na zasićene masti)
Ćuretina je dobar izvor vitamina B-grupe, pogotovu vitamina B3 (niacinina) i vitamina B6 (piridoksin), kao i minerala selena, koji su u „sinergetskom odnosu” (dopunjuju se u efektu) neophodni za normalno odvijanje energetskog metabolizma svake ćelije.
Pomenimo pozitivan efekat selena na funkciju štitne žlezde, na imuni-sistem, kao i njegovu antioksidantnu funkciju(koenzim je enzima koji se uspešno bore protiv slobodnih radikala i drugih zagađivača iz spoljašnje sredine, dakle, ima i anti-kancerogena svojstva).
U 100 g ćuretine se nalazi oko 50 % dnevne potrebe za selenom!
Ćuretina je jako bogata i kalijumom, magnezijumom, fosforom, cinkom i gvožđem.
Organizam pet puta bolje iskorišćava gvožđe iz živinskog mesa, nego neorganski oblik gvožđa iz hrane biljnog porekla.
Zbog visokog sadržaja amino kiseline triptofana i posledičnog efekta na serotonin (neurotransmiter boljeg raspoloženja i sna), redovna konzumacija ćurećeg mesa može dovesti do boljeg raspoloženja i kvalitetnijeg sna (doprinosi borbi protiv nesanice).
Ćuretina je bogata i argininom, koji je „prirodni NO-reaktor” iz hrane...
Iako se može reći da ćuretina spada u jednu od najzdravijih namirnica iz kategorije mesa, problemi mogu nastati kod osetljivih osoba sa predispozicijom za giht, jer je ćuretina i bogat izvor purina. Purini se nizom hemijskih procesa pretvaraju u mokraćnu kiselinu, koja kada dostigne „gornju vrednost njene rastvorljivosti u krvi”, počinje da se taloži u tkivima, pre svega u zglobovima (artritis) delimično i u koži, bubrezima i drugim mekim tkivima.
Bitno je obratiti pažnju i na sadržaj holestrola, koji je „najviši” u „tamnije” prebojenom ćurećem mesu, tako da se akcenat stavlja na „ćureće grudi”(belo meso). Rizik od bilo kakavih neželjenih interakcija sa „nivoom masnoća u krvi”, može se izbeći i „skidanjem kožice” sa ćurećeg mesa, a tako se smanjuje mogućnost i za bilo kakve probleme sa varenjem.
Novija istraživanja pokazuju da „ćureća mast” ima čak više mononezasićenih i polinezasićenih masti od zasićenih masti, tako nema toliko razloga za brigu...
Zbog povoljnog odnosa amino kiselina, kao i bogatstva mineralima ćuretina se preporučuje i dijabetičarima (smatra se da indirektno pomaže u boljoj kontroli šećera u krvi).
Vreme je za zdrave novine na vašem meniju, vreme je za ćuretinu!
Prijatno!
