You are here

DINJA - idealna za leto, i još mnogo toga

U vrelim letnjim danima pokušavamo da se rashladimo na sve moguće načine. Ko više preferira voće nad sladoledom, imamo lepo rešenje za vas, a to su dinje.

Dinja (lat. Cucumis melo) je jednogodišnja zeljasta biljka. Mišljenja su i dalje podeljena da li je dinja voće ili povrće, kao i kojoj porodici pripada- porodici krastavaca ili porodici bundeva. Smatra se da vodi poreklo iz Azije i Afrike. Još u antičkom periodu čuveni Hipokrat je savetovao da se posle obroka pojede kriška dinje prelivena vinom za bolje varenje. Smatrana je jednom od najlepših poslastica kod starih Rimljana, Egipćana, Grka. Pre više od 300 godina, Francuska je bila prva zemlja u kojoj je dinja počela intenzivno da se gaji.

Plod dinje je ovalnog oblika, veoma lepog mirisa i ukusa. Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semenkama. Za ishranu se koriste plod, koren i seme.

Dinje su izuzetno hranljive i niskokalorične (100 grama ima svega 30-ak kalorija). Takođe, poseduju i veliku količinu vode (preko 90%). U 100 grama sveže dinje nalazi se još i 0,1 gram masti, 0,8 grama belančevina, 7,9 grama ugljenih hidrata, 8 grama šećera i 0,9 grama vlakana.

Benefiti koje pruža dinja

Kantalupa (vrsta manje okrugle dinje) ima najveću količinu beta-karotenam koji je antioksidant.

Dinja obiluje vitaminom A, naročito tzv. ananas dinja, kao i vitaminom C. Osim ovih, zastupljeni su i drugi vitamini i minerali u različitim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folati, pantotenska kiselina, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor. Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

Prema istraživanjima, redovna konzumacija namirnica kao što je dinja, smanjuje zdravstvene rizike izazvane lošim životnim navikama, na prvom mestu, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti.

Kao namirnica bogata kalijumom koji pomaže u oslobađanju viška  natrijuma iz organizma, dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Kalijum je potreban i za regulaciju acido-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca.
Visok sadržaj vode i biljnih vlakana pomaže u prevenciji opstipacije i pospešuje normalan rad digestivnog sistema. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja. Voda i kalijum podstiču rad bubrega. Naročito se preporučuje posle obilnog znojenja, jer organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i potrebne minerale. 

Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Mnoge studije su došle do zaključka o preventivnom dejstvu dinje u slučajevima karcinoma debelog creva, prostate, dojke, grlića materice, pluća, pankreasa.

Kako obiluje vitaminima A i C, dinja je sjajna u prevenciji glaukoma i degenerativnih promena koje se javljaju sa starenjem. Za zdravlje očiju takođe su važni beta karoten (iz kojeg se oslobađa pomenuti vitamin A), zatim lutein i zeaksantin.

Zahvaljujući beta karotenu i vitaminu C nizak je rizik razvoja astme kod ljudi koji redovno konzumiraju ovu namirnicu.

Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. Takođe čisti ten i štiti od UV zraka.

Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji.

Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca. Plod, semenke i ulje od semenki, koriste se za lečenje tegoba poput kašlja, temperature, parazita, želudačnih, probavnih, bubrežnih i urinarnih smetnji. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.

Zbog specifičnog sastava, moguće su interakcije sa nekim lekovima, kao što su beta blokatori, pa je umerenost ključna. Isto važi i za osobe sa oslabljenom bubrežnom funkcijom.  

Dinja ne goji, osvežava, hidrira i prepuna je vitamina i drugih važnih sastojaka neophodnih organizmu. Kako je idealna za užinu, može se konzumirati sama ili sa pršutom, piletinom ili morskim plodovima, sa malo soka od limuna da pojača aromu, po ukusu cimeta u prahu, ili narezane sveže nane...

Uživajte!

 

 

Literatura:

http://edukacija.rs/zdravlje/zasto-treba-konzumirati-dinju

https://www.sciencedirect.com/topics/agricultural-and-biological-sciences/cucumis-melo

Amaro AL, Domingos AO, Almeida PF (2015). Chapter 20 - Biologically Active Compounds in Melon: Modulation by Preharvest, Post-harvest, and Processing Factors. In: Victor Preedy, editor. Processing and Impact on Active Components in Food.1st ed. London: Elsevier Inc. 165-171.

 

Foto: Wikimedia, Flickr, Flickr

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede